UJEDINjENE NACIJE – Generalna skupština UN odobrila je u četvrtak neobavezujuću rezoluciju koja poziva Rusiju da prekine neprijateljstva u Ukrajini i zahteva povlačenje svojih snaga, šaljući snažnu poruku uoči prve godišnjice invazije da agresija Moskve mora kraj, prenosi AP.
Glas 141-7 sa 32 uzdržana bila je nešto ispod najvišeg glasa za pet prethodnih rezolucija koje je odobrilo ovo svetsko telo od 193 člana otkako je Rusija poslala trupe i tenkove preko granice u svog manjeg suseda 24. februara 2022. godine.
Generalna skupština je postala najvažnije telo UN koje se bavi Ukrajinom jer je Savet bezbednosti, koji je zadužen za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, paralizovan ruskim pravom veta. Njegove rezolucije nisu pravno obavezujuće, za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti, već služe kao barometar svetskog mnjenja.
Ministri spoljnih poslova i diplomate iz više od 75 zemalja obratili su se skupštini tokom dvodnevne debate, sa mnogima pozivajući se na podršku rezoluciji koja podržava teritorijalni integritet Ukrajine, osnovni princip Povelje UN kojeg sve zemlje moraju da se pridruže kada se pridruže svetskoj organizaciji. .
Rat je ubio desetine hiljada na obe strane i sve gradove pretvorio u ruševine, a njegov uticaj se osetio širom sveta u većim troškovima hrane i goriva i rastućoj inflaciji.
U svom apelu, poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau rekao je da Ukrajinci zaslužuju „ne samo naše saosećanje, već i našu podršku i solidarnost“.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok upitala je zemlje koje tvrde „da naoružavajući Ukrajinu sipamo naftu u vatru“ zašto bi zapadne nacije to uradile.
„Zapad nije želeo niti izabrao rat i radije bi usmerio svu svoju energiju i novac na popravljanje škola, borbu protiv klimatske krize ili jačanje socijalne pravde“, rekla je ona u skupštini. „Ali istina je: ako Rusija prestane da se bori, ovaj rat se završava. Ako Ukrajina prestane da se bori, Ukrajina prestaje.
Zamenik ambasadora Venecuele obratio se savetu u ime 16 zemalja koje su ili glasale protiv ili su bile uzdržane u skoro svih pet prethodnih rezolucija o Ukrajini: Belorusija, Bolivija, Kambodža, Kina, Kuba, Eritreja, Ekvatorijalna Gvineja, Iran, Laos, Mali, Nikaragva, Severna Koreja, Sent Vinsent, Sirija, Venecuela i Zimbabve.
Dok su se druge zemlje fokusirale na akcije Rusije, zamenik ambasadora Hoakin Peres Ajestaran rekao je u sredu da sve zemlje bez izuzetka „moraju strogo da poštuju Povelju Ujedinjenih nacija“.
Rekao je da su zemlje u njegovoj grupi protiv onoga što je nazvao akcijama podela u Generalnoj skupštini i za „duh kompromisa“.
Zamenik kineskog ambasadora u UN-u Dai Bing rekao je skupštini u četvrtak: „Mi podržavamo Rusiju i Ukrajinu da se kreću jedna ka drugoj, da što pre nastave direktan dijalog, unesu svoje legitimne zabrinutosti u pregovore, iznesu izvodljive opcije i daju šansu za rani kraj krize i ponovna izgradnja mira“.
„Međunarodna zajednica treba da uloži zajedničke napore da olakša mirovne pregovore.
Ali visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je novinarima da se agresor i žrtva ne mogu staviti u jednake uslove i da se od Ukrajine ne može tražiti da se ne brani.
Na nesreću, rekao je on, „Rusija nije poslala nikakav pozitivan signal o bilo kakvoj minimalnoj spremnosti da radi za mir“.
Rekao je „to je realnost“ i svi koji su otišli u Kremlj rekli su da će predsednik Vladimir Putin nastaviti sa svojom takozvanom specijalnom vojnom operacijom „sve dok ne dobije vojni cilj koji nije mogao da postigne“.
