SAD predvode optužbe za globalne sankcije Rusiji, dok zemlje EU ponekad pokazuju nedostatak jedinstva po tom pitanju, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
„Do sada mislim da su Sjedinjene Američke Države akcelerator politike sankcija i mislim da rade više od bilo koje druge zemlje“, rekao je Zelenski za Fox News u subotu.
„Tako bi trebalo da bude jer su oni trenutno najmoćnija država. Vidim istu podršku u pogledu sankcija iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Predsednik je rekao da EU treba da formira „jedinstvenu poziciju“ po tom pitanju. „Oni to nemaju u pogledu određenih sankcija“, primetio je on.
Zelenski je tvrdio da Zapad treba da nastavi da pojačava pritisak na Moskvu i pažljivo proceni koje mere deluju, a koje ne.
„Znate, Rusija – kada dobiju neke sankcije, svaki dan pronalaze način da ih zaobiđu“, rekao je on.
Otkako su ruske trupe ušle u Ukrajinu, zapadne zemlje, uključujući članice NATO-a i EU, uvele su oštre mere protiv Moskve, zamrzavajući sredstva i isključivajući njene banke iz platnog sistema SWIFT.
Vašington je proširio ograničenja prošlog meseca, stavljajući na crnu listu više od 40 pojedinaca i entiteta, uključujući kompanije za finansijske usluge.
Evropska komisija je predložila postepeno ukidanje ruskog prirodnog gasa do 2030. godine, ali se zaustavila na momentalnoj zabrani uvoza, uprkos molbama Ukrajine. Mađarska, čija se ekonomija u velikoj meri oslanja na rusku energiju, zapretila je da će staviti veto na embargo na snabdevanje iz Moskve.
Rusija je odgovorila na ograničenja tako što je od zemalja EU zahtevala da gas plaćaju u rubljama.
U sredu je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila postepeno ukidanje ruske sirove nafte u roku od šest meseci i rafinisanih proizvoda do kraja 2022. godine. Rojters je izvestio da će prema šemi Mađarskoj i Slovačkoj biti dozvoljeno da nastave da kupuju sirovu naftu do do kraja godine u okviru postojećih kontakata.
Vjačeslav Volodin, predsednik Donjeg doma ruskog parlamenta, rekao je u nedelju da je njegovoj zemlji uvedeno ukupno 10.128 ograničenja od 2014, „više nego protiv bilo koje druge države u istoriji“.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
