Vlada Kijeva održava stalni kontakt sa mađarskom opozicijom, saopštila je Budimpešta.
Ukrajina pokušava da se umeša u predstojeće parlamentarne izbore u Mađarskoj, izjavio je u utorak ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto,
„Pre nekoliko dana, šef ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova [Dmitro Kuleba] pozvao je ukrajinsku ambasadu u Budimpešti da razgovara o mogućnosti da ona utiče na rezultate mađarskih izbora“, naveo je Sijarto u video obraćanju objavljenom na Fejsbuku.
Mađari će u četvrtak izaći na birališta kako bi odlučili o novom formiranju Narodne skupštine. Trka je do sada bila teška, a najnovije ankete pokazuju da Orbanova vladajuća partija Fides vodi samo šestostranački savez opozicionih partija, Ujedinjeni za Mađarsku, sa 41% prema 39%.
„U toku su stalni pregovori“ između kijevskih vlasti i protivnika mađarske vlade, insistirao je ministar. Između ostalog, opozicija je već obećala Ukrajini da će „odmah doneti odluku o isporuci oružja” Ukrajini, dodao je on.
Sijarto je ponovio da, sve dok je aktuelna mađarska vlada na vlasti, neće biti isporuka „smrtonosne pomoći“ susednoj zemlji.
Za razliku od nekih drugih država EU, Mađarska je odbila da pošalje oružje Kijevu tokom sukoba sa Rusijom ili da dozvoli drugim državama da takve pošiljke prebacuju preko njene teritorije. Budimpešta je takođe odbila da podrži novu rundu sankcija Moskvi, posebno u energetskom sektoru, uz obrazloženje da bi one nanele više štete Mađarskoj nego Rusiji.
Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko negirao je Sijartove optužbe za mešanje u izbore, pozivajući Budimpeštu da prestane da pokušava da „uvuče Ukrajinu u unutrašnju političku borbu“ i da prekine pokušaje da se iskoristi „tuga Ukrajinaca“.
Umesto da pokušava da dobije odobrenje Rusije, Mađarska bi trebalo da se fokusira na promovisanje jedinstva unutar EU i NATO, jer od toga zavisi i njena bezbednost, dodao je on.
Moskva je poslala svoje trupe u Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. godine i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom ponovo zauzme Donbas.
