Kijev je „razočaran“ „kratkovidim“ izjavama austrijskog ministra inostranih poslova Aleksandra Šalenberga koji je sugerisao da punopravno članstvo u EU možda nije najbolja opcija za Ukrajinu.
U subotu je Šalenberg, priznajući da je produbljivanje veza sa Ukrajinom neophodno jer EU izvozi „zapadni način života“, rekao da bi za Ukrajinu trebalo razmotriti druge modele osim punopravnog članstva u EU. Među opcijama je naveo pridruživanje Evropskom ekonomskom prostoru ili sporazum o pridruživanju.
Reagujući na ove komentare, portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko dao je u nedelju oštro saopštenje.
„Razočarani smo primedbama austrijskog saveznog ministra spoljnih poslova o evropskoj budućnosti Ukrajine. Smatramo da su strateški kratkovidi i nisu u interesu ujedinjene Evrope“, rekao je Nikolenko i dodao da Šalenberg ignoriše pozitivan stav „ogromne većine“ stanovništva članica osnivača EU prema članstvu Ukrajine.
Pozivajući se na izjave ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe, Nikolenko je rekao da su Ukrajinci već platili „previsoku cenu“ za greške evropskih zemalja.
„Njihova pristrasna percepcija stvarnosti već je oslabila Evropu politički i ekonomski, omogućila Rusiji da potkopa stabilnost EU i otelotvori hibridnu agresiju protiv evropskih zemalja“, rekao je portparol ministarstva.
Nikolenko je završio svoju izjavu istakavši da je Ukrajina postala „ispostava za zaštitu bezbednosti EU“, da ima sve razloge da „zahteva objektivno priznanje njenih zasluga i strateške uloge za EU“.
Tokom nedavne posete Kijevu, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da je obično potrebno oko osam meseci da Evropska komisija objavi mišljenje o kandidaturi za članstvo, ali u slučaju Ukrajine ono bi trebalo da bude spremno do kraja juna. Mišel je dodao da oseća „veoma snažnu podršku“ nastojanju Ukrajine za članstvo u EU.
Pridruživanje EU dugo je bilo među ključnim ciljevima prozapadno orijentisanih ukrajinskih političara, ali gotovo nikakav napredak nije postignut. Otkako je Rusija izvršila napad u februaru, predsednik Vladimir Zelenski je više puta pozivao Brisel da prihvati Ukrajinu.
Početkom aprila, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dostavila je Ukrajini poseban upitnik, što je prvi korak da zemlja formalno postane kandidat za članstvo u EU. Kijev je dostavio prvi deo dokumenta manje od nedelju dana nakon što ga je primio.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
