Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je u nedelju da NATO „nema nameru“ da interveniše u ukrajinsko-ruskom sukobu, ali je obećao da će njegova zemlja odgovoriti na svaki napad na saveznika iz NATO-a. Tokom čitavog sukoba, Turska je pokušavala da izbalansira svoje odnose i sa alijansom i sa Rusijom.
„Stav NATO-a je jasan. Alijansa nema nameru da se meša u ukrajinski sukob“, rekao je Čavušoglu novinarima u nedelju posle putovanja u Latinsku Ameriku.
Međutim, visoki diplomata Turske je dodao da ćemo „u slučaju i najmanjeg napada na bilo kog saveznika odgovoriti adekvatno“.
NATO nije direktan učesnik u ukrajinskom sukobu, ali njegove države članice isporučuju oružje i municiju vladi Vladimira Zelenskog, SAD su podelile obaveštajne podatke sa Kijevom, a ukrajinske trupe se obučavaju u bazama NATO-a u Evropi.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je NATO da „u suštini ide u rat sa Rusijom preko posrednika i da naoružava tog zastupnika“, dok je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio spoljne igrače da se ne mešaju u sukob prošle nedelje, preteći da će pokrenuti „brzo, munjevito- brz” odgovor ukoliko bi bezbednost Rusije bila ugrožena.
Iako je članica NATO-a, Turska nudi neke ruske sisteme naoružanja, a njeno insistiranje na kupovini ruskog sistema protivvazdušne odbrane S-400 dovelo je do toga da je on pokrenut iz američkog programa borbenih aviona F-35 2019.
Turska nastoji da održi odnose i sa alijansom i sa Moskvom otkako je počela ruska operacija u Ukrajini u februaru. Prodala je svoje bespilotne letelice Bairaktar domaće proizvodnje Ukrajini, ali je odbila da uvede sankcije Moskvi. U međuvremenu, Istanbul je bio domaćin mirovnih pregovora između ukrajinskih i ruskih pregovarača, a predsednik Redžep Tajip Erdogan ponudio je da bude domaćin razgovora Putina i Zelenskog.
Takvi razgovori još nisu ostvareni, a u intervjuu krajem prošlog meseca za CNN Turk, Čavušoglu je rekao da „postoje zemlje unutar NATO-a koje žele da se rat nastavi“, kako bi Rusiju učinili „slabijom“. On, međutim, nije imenovao nijednu od tih država.
Diplomata je rekao da je nekoliko južnoameričkih lidera ponudilo da posreduju između Rusije i Ukrajine, uključujući brazilskog predsednika Žara Bolsonara, koji je navodno ponudio da poseti Moskvu radi razgovora.
„Venecuela ima dobre odnose sa Rusijom. I Brazil i Venecuela su rekli da rat treba zaustaviti“, objasnio je Čavušoglu. „Rekli smo da bismo želeli da doprinesemo tim naporima.“
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
