Dosadašnja reakcija Rusije bila je „prilično blaga“ na to da je Švedska dobila zeleno svetlo za ulazak u NATO, rekla je u sredu švedska premijerka Magdalena Andersson. Ali njena zemlja je spremna ako Moskva uzvrati sajber napadima ili drugim agresivnim merama, dodala je ona.
„Odgovor Rusije je bio prilično blag, što mislim da ima mnogo smisla“, rekao je Anderson u intervjuu za POLITICO ujutru nakon što su Švedska i susedna Finska postigle istorijski sporazum o pridruživanju NATO-u. „Rusija zna da smo dugo partner NATO-u, da sa NATO-om imamo blisku saradnju dugi niz godina. Dakle, možda oni ovo ne vide kao tako veliki korak.“
„Ali naravno“, dodala je, „pojačali smo našu spremnost za [a] potencijalni odgovor Rusije, na primer, kada je u pitanju sajber.
Kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, Švedska i Finska su napustile decenije nesvrstanosti i podnele zahtev za članstvo u NATO-u – što je možda najjasniji pokazatelj da je rat ruskog predsednika Vladimira Putina imao povratne rezultate. Putin je tvrdio da je njegova invazija na Ukrajinu delimično imala za cilj da obuzda NATO i spreči dalje širenje vojnog saveza predvođenog SAD.
Turska je blokirala nordijske nacije da se pridruže alijansi, ali je Ankara popustila u utorak uveče na početku samita lidera NATO-a u Madridu. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je sporazum kao „istorijsku odluku“.
U intervjuu, Andersson je koristio sličan jezik da opiše razvoj događaja. „Ovo je juče bio istorijski dan za Švedsku i za NATO“, rekla je ona. „Moja ambicija je da to ne samo da poveća bezbednost u Švedskoj i Finskoj, već i u NATO-u u celini.
Švedska i Finska su dugo bile partnerske nacije sa NATO-om, a njihove relativno napredne vojske su već u velikoj meri interoperabilne sa vojskama drugih savezničkih nacija.
Ali sa Švedskom i Finskom kao saveznicima, NATO će odmah dobiti znatno proširene ratne kapacitete po hladnom vremenu. Te sposobnosti mogu biti korisne u odgovoru na pretnje iz Rusije — posebno na Arktiku, koji se smatra sve konkurentnijim i važnijim strateškim teatrom.
Andersonova je rekla da je po ovom pitanju postojao širok konsenzus u martu kada je posetila Norvešku da posmatra operaciju Hladni odgovor, vežbu NATO-a, i da razgovara sa vojnim osobljem.
„Svi su rekli da je veoma dobro za vojnike iz nekih zemalja u kojima nema toliko snega da vežbaju u severnom delu Norveške jer nisu navikli na uslove“, rekla je ona. „Dakle, sada će biti još dva saveznika koji su navikli na led, sneg i veoma hladno vreme – minus 40 stepeni.
Andersson je rekao da se Švedska i Finska ne pridružuju NATO-u samo da bi se zaštitile, već i da bi povećale zaštitu drugih savezničkih zemalja.
„Zato što je članstvo u NATO-u nešto što bi, naravno, povećalo bezbednost u Švedskoj, a zatim i u Finskoj, ali mi imamo ambiciju da budemo obezbeđivači bezbednosti za NATO u celini i za sve zemlje NATO-a“, rekla je ona. „Trenutno smo usred najvećeg nagomilavanja naše vojske, naše odbrane od 50-ih.
Ona je dodala: „Jaki smo na vodi, pod vodom i na nebu. I zajedno sa Finskom, oni su veoma jaki na terenu, mislim da ćemo zajedno zaista obezbediti više bezbednosti NATO-u.
