Švedska od 1. januara preuzima predsedavanje EU, smenjujući vladu Češke.
Poslednjeg dana 2022. godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila je premijerki Češke na plodnom predsedavanju EU u prethodnih šest meseci, prenosi Ukrinform.
„Dragi Petre Fiala, čestitam na uspešnom češkom predsedavanju EU 2022. Vaše vođstvo je bilo ključno u održavanju našeg jedinstva u EU i ambicije u ključnim dosijeima. Od podrške Ukrajini do rešavanja energetske krize i ispunjavanja našeg Zelenog sporazuma EU. Dekujeme mnohokrat“, napisala je Ursula fon der Lajen na Tviteru.
Švedsko predsedavanje EU završava „program trio predsedavanja EU“, koji je otvorila Francuska početkom 2022. godine, a nastavila Češka. Upravo su se ove dve zemlje suočile sa vitalnim zadacima i izazovima vezanim za rusku agresiju na Ukrajinu i njene posledice, uključujući energetsku i prehrambenu krizu, kao i potrebu za jačanjem evropske bezbednosti. Politička, ekonomska, finansijska, humanitarna i vojna podrška Ukrajini takođe će ostati među glavnim prioritetima švedskog predsedavanja EU.
„Švedska preuzima predsedavanje u trenutku kada se Evropska unija suočava sa izazovima bez presedana. Zelenija, sigurnija i slobodnija Evropa je osnova naših prioriteta“, rekao je ranije premijer Ulf Kristersson.
Kako se ističe na sajtu švedskog predsedništva EU, ničim izazvana invazija Rusije na Ukrajinu predstavlja pretnju po svu evropsku bezbednost, što povlači teške posledice u oblasti migracija, kao i za snabdevanje hranom i energentima širom sveta. Ukrajina se bori za svoj opstanak, za bezbednost i život svojih građana. EU i njene države članice su već pružile neviđenu pomoć Ukrajini u ovoj borbi i ostaju čvrste u ovoj politici.
Kako je navedeno u programskim ciljevima novog predsedavanja EU, Švedska je identifikovala četiri ključna prioriteta za narednih šest meseci.
Prvi od njih je „bezbednost-jedinstvo“. Kako je navedeno, brz i odlučan odgovor EU na invaziju na Ukrajinu bio je manifestacija njene snage kao celine Evropske unije, sposobnosti država članica da deluju zajedno. Švedsko predsedavanje će dati prioritet kontinuiranoj ekonomskoj i vojnoj pomoći Ukrajini, kao i njenoj podršci na putu ka EU.
U tom kontekstu, da bismo ojačali bezbednost naše Unije i građana, moramo izgraditi konsenzus ka snažnoj evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, u bliskoj saradnji sa partnerima. Dalji koraci će se graditi na našoj zajedničkoj akciji suprotstavljanja agresiji Rusije na Ukrajinu.
Drugi prioritet je „konkurentnost“. Švedsko predsedavanje EU posvetiće najhitniju pažnju ratu u Ukrajini i njegovim kratkoročnim posledicama. Istovremeno, dužnu pažnju treba posvetiti izgledima za ekonomski rast EU. Snaga, otpornost i globalni položaj Evrope zavise od našeg ekonomskog učinka, koji je usko povezan sa jedinstvenim tržištem i mogućnostima globalne trgovine. Ovakvi rezultati biće postignuti zahvaljujući razvoju slobodne konkurencije, privatnim investicijama, uspešnoj digitalnoj transformaciji.
Kao što je navedeno, treći prioritet švedskog predsedavanja EU je „zelena i energetska tranzicija“. Švedsko predsedništvo će nastaviti sa naporima da se uhvati u koštac sa visokim i promenljivim cenama energije, dok se bavi dugoročnom reformom tržišta energije. Evropa mora da vodi svojim primerom, ispunjavajući ambiciozne klimatske ciljeve, podstičući rast i konkurentnost. Istovremeno, švedsko predsedništvo naglašava da su zajednički evropski koraci ka nezavisnosti od fosilnih goriva neophodni ne samo za zelenu tranziciju, već i za našu bezbednost.
Četvrti prioritet novog predsedavanja EU je „demokratija i vladavina prava – naša osnova“. Evropska unija je zasnovana na demokratskim vrednostima, utirući put koheziji, individualnim slobodama, nediskriminaciji, povećanju ekonomskog učinka i globalnom uticaju. Održavanje principa vladavine prava i osnovnih prava je stoga suštinski element švedskog – i zapravo svakog – predsedavanja Savetom.
Kao što je već objavljeno, od ruske invazije na Ukrajinu, EU pruža značajnu političku, ekonomsku, humanitarnu i vojnu pomoć Ukrajini. EU je 2022. godine pružila finansijsku pomoć Ukrajini u iznosu od 19 milijardi evra, što je omogućilo da država funkcioniše u ratu. Pored toga, prvi put u istoriji, EU je dodelila 3,1 milijardu evra direktne vojne pomoći Ukrajini, naciji u fazi aktivnih neprijateljstava.
Takođe, prvi put u istoriji, EU je aktivirala Direktivu o privremenoj zaštiti, koja je omogućila da milioni Ukrajinaca, uglavnom žena i dece, koji beže od ruskih granatiranja i raketnih napada, budu prihvaćeni u EU i da im pruži osnovne socijalne usluge , uključujući medicinsku negu, pristup obrazovanju i pravo na zapošljavanje.