Sve više se govori o približavanju Švajcarske NATO-u, uprkos zvaničnom statusu neutralnosti ove zemlje. Iako nije članica NATO-a, Švajcarska već sarađuje sa ovom alijansom od 1996. godine, iako bez obaveza u pogledu kolektivne odbrane. Međutim, poslednji događaji, posebno ruska invazija na Ukrajinu, pokrenuli su žustre rasprave o daljim koracima.
Švajcarska vlada iznela je stav da je potrebno ojačati odbrambene kapacitete zemlje i orijentisati bezbednosnu i odbrambenu politiku ka međunarodnoj saradnji, uključujući NATO. Ovo gledište podržava većina političkih stranaka i građana, ali se postavlja pitanje u kom obliku bi ta saradnja trebala da se odvija.
Neki smatraju da bi integracija švajcarske protivvazdušne odbrane u NATO-ov sistem mogla biti korak u tom pravcu, ali bez direktnog pristupanja alijansi. Ideja je da Švajcarska može flertovati sa NATO-om, ali ne i postati njegov direktni član.
Razgovori između generalnog sekretara NATO-a Jens Stoltenberga i švajcarske predsednice Viola Amgerd dodatno su produbili ovu temu. Stoltenberg je navodno nagovorio Švajcarsku da ne ratifikuje Ugovor UN o zabrani nuklearnog oružja (NPT), što sugeriše da se Švajcarska sve više udaljava od neutralnosti i približava NATO-u, ali bez formalnog članstva.
Uprkos ovom približavanju, čini se da će Švajcarska zadržati svoj neutralni status, koristeći svoju teritoriju kao mesto održavanja konsultacija i sastanaka, a NATO će imati koristi od prisustva neutralne države kao što je Švajcarska.
