Sporazum o pridruživanju Švedske NATO-u mogao bi biti postignut na vreme za samit alijanse sledećeg meseca u Litvaniji, izjavio je u nedelju generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg posle sastanka sa turskim predsednikom Tajipom Erdoganom, prenosi Rojters.
On je takođe rekao da će se zvaničnici Turske, Švedske i Finske sastati kasnije ovog meseca kako bi razgovarali kako bi pokušali da prevaziđu primedbe Turske i Mađarske koje su odložile kandidaturu Švedske za članstvo u NATO-u.
Stoltenbergovi razgovori u Istanbulu sa Erdoganom održani su nedelju dana nakon što je Erdogan na izborima produžio svoju dve decenije vladavine.
Politički analitičari su rekli da je malo verovatno da će Erdogan, koji je nastojao da deluje kao posrednik između Rusije i Zapada u kontekstu ukrajinskog rata, doneti odluku o članstvu Švedske u NATO-u dok se ne odluče izbori.
Stoltenberg je u intervjuu Rojtersu rekao da je važno iskoristiti preostalo vreme do samita NATO-a u Vilnjusu u julu za postizanje dogovora.
Turska je u martu ratifikovala kandidaturu Finske za članstvo u Severnoatlantskom savezu, ali se i dalje protivi pridruživanju Švedske alijansi, kao i Mađarska. Rusija se dugo protivila širenju NATO-a kao pretnji sopstvenoj bezbednosti.
U svojim prigovorima na članstvo Švedske, Turska je rekla da u Stokholmu utočište pripadnici militantnih grupa koje smatra teroristima.
„Švedska je preduzela značajne konkretne korake da odgovori na zabrinutost Turske“, rekao je Stoltenberg novinarima, misleći na ustavnu promenu Švedske i njeno jačanje saradnje sa Ankarom u borbi protiv terorizma.
Da bi pokušao da reši otvorena pitanja, Stoltenberg je na konferenciji za novinare rekao da će se zvaničnici Finske, Švedske i Turske sastati u nedelji od 12. juna, ali nije precizirao kada. Ministri odbrane NATO-a sastaće se u Briselu od 15. do 16. juna.
Turski izbori krajem maja poklopili su se sa anti-NATO protestima u Stokholmu, na kojima je zastava Kurdistanske radničke partije (PKK), zabranjene u Turskoj, projektovana na zgradu parlamenta.
Upitan o protestima, Stoltenberg je rekao da demonstracije same po sebi nisu nezakonite.
„Moramo da napravimo jasnu razliku između protesta i terorističkog akta“, rekao je on. „Ono što je protivzakonito je podržavati, finansirati terorističke organizacije, ali nije protivzakonito demonstrirati i biti protiv NATO-a i pojedinačnih NATO saveznika jer je to deo demokratskih vrednosti koje svi treba da štite.
