Oko 400 miliona građana Evropske unije sledećeg meseca će izaći na birališta kako bi izabrali članove Evropskog parlamenta, čime će učestvovati u jednom od najvećih globalnih demokratskih događaja. Stranke krajnje desnice teže jačanju svoje moći usled rasta troškova života i nezadovoljstva farmera, dok su ratovi u Gazi i Ukrajini u mislima glasača.
Jedno od najvećih pitanja je sudbina predsednice Evropske komisije, Ursule von der Leyen, koja se nada da će ostati na čelu kao najvidljivije lice EU.
Izbori će se održati od 6. do 9. juna, sa prvim rezultatima koji će biti objavljeni 9. juna uveče. Broj članova koji će biti izabrani zavisi od veličine stanovništva svake zemlje članice, sa ukupno 705 poslanika nakon Bregzita.
Ove godine, izbori će uključivati 720 poslanika, uz dodatnih 15 mesta raspodeljenih među 12 zemalja. Nacionalne političke stranke se takmiče na izborima, ali većina izabranih zakonodavaca se pridružuje transnacionalnim političkim grupama.
Minimalna starosna granica za glasanje varira, sa Belgijom, Nemačkom, Maltom i Austrijom koje dozvoljavaju glasanje sa 16 godina, dok je u većini drugih zemalja ta granica 18 godina.
Interesovanje za izbore je poraslo, sa 71% Evropljana koji su izjavili da će verovatno glasati, prema poslednjem izdanju Evrobarometra. Glavna pitanja kampanje uključuju odbranu i bezbednost, ekonomiju, radna mesta, siromaštvo, javno zdravlje, klimatske promene i budućnost Evrope.
Evropski parlament je jedina institucija EU koju biraju građani Evrope i predstavlja ključnu protivsilu moćnoj izvršnoj ruci EU, Evropskoj komisiji. Parlament glasa o zakonima koji se odnose na širok spektar tema, uključujući klimu, poljoprivredu, bezbednost i pravosuđe, i odobrava budžet EU.
Najveća politička grupa u Evropskom parlamentu trenutno je Evropska narodna partija (EPP) desnog centra sa 176 mesta. Druga po veličini je S&D, politička grupa Partije evropskih socijalista levog centra, sa 139 mesta. Liberalna grupa Renew ima 102 mesta, dok alijansa zelenih i regionalističkih stranaka ima 72 mesta.
Dve grupe krajnje desnice, Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i Identitet i demokratija (ID), mogle bi postati treća i četvrta najveća politička grupacija. Njihov uticaj na dnevni red EU i podršku Ukrajini protiv Rusije ostaje nejasan.
Izabrani poslanici će izabrati predsednika Evropskog parlamenta na prvoj plenarnoj sednici u julu, dok će predsednika Evropske komisije imenovati najverovatnije u septembru. Ursula von der Leyen, prva žena na čelu Komisije, ima dobre šanse za drugi mandat, ali će joj biti potrebna podrška dovoljnog broja lidera.
Ovi izbori će odrediti budućnost EU, njenu politiku i prioritete, dok se suočava sa izazovima globalne ekonomije, klimatskih promena i geopolitičkih tenzija.
