Mogućnost da bi Sjedinjene Države mogle da zabrane uvoz ruske nafte izazvala je porast cene nafte tipa Brent na skoro 140 dolara po barelu, što je najviši nivo od 2008. pročitajte više
Rusija je najveći svetski izvoznik sirove nafte i naftnih proizvoda zajedno, sa oko 7 miliona barela dnevno (bpd) ili 7% globalne ponude. Takva zabrana bi bila bez presedana, povećavajući ionako visoke cene i rizikujući inflatorni šok.
Evo nekih od mogućih posledica zabrane:
Zapadne vlade nisu direktno sankcionisale ruski energetski sektor, ali neki kupci već izbegavaju njegovu naftu kako bi izbegli da se kasnije uplete u pravne probleme.
JP Morgan predviđa da bi nafta mogla dostići rekordnih 185 dolara po barelu do kraja 2022. ako poremećaj ruskog izvoza potraje toliko dugo, iako, zajedno sa većinom analitičara koje je Rojters anketirao, banka očekuje prosečnu godišnju cenu ispod 100 dolara. Opširnije
Poslednji put kada su cene nafte bile iznad 100 dolara bile su 2014. godine, a nivoi dostignuti u ponedeljak nisu bili daleko od maksimuma od više od 147 dolara koji je postignut u julu 2008. To je strmoglavi uspon u odnosu na pre dve godine, kada je došlo do pada potražnje izazvanog koronavirusom barel sirove nafte Zapadnog Teksasa po ceni ispod 0 dolara pošto su prodavci morali da plate da bi je se otarase.
„Produženi rat koji izaziva široko rasprostranjene poremećaje u snabdevanju robom mogao bi da dovede do pomeranja Brenta iznad granice od 150 dolara za barel“, rekao je Đovani Staunovo, analitičar robe u UBS.
S obzirom da su cene prirodnog gasa dostigle vrhunske vrednosti svih vremena, očekuje se da će rastući troškovi energije gurnuti inflaciju iznad 7% na obe strane Atlantika u narednim mesecima i ugroziti kupovnu moć domaćinstava.
Po pravilu, svakih 10% porasta cene nafte u evrima povećava inflaciju evrozone za 0,1 do 0,2 procentna poena. Od 1. januara nafta Brent je porasla za oko 80 odsto u evrima. U SAD, svaki rast cene nafte od 10 dolara po barelu povećava inflaciju za 0,2 procentna poena.
Pored toga što je glavni dobavljač nafte i gasa, Rusija je i najveći svetski izvoznik žitarica i đubriva i najveći proizvođač paladijuma, nikla, uglja i čelika. Nastojanja da se njena privreda isključi iz trgovinskog sistema pogodiće širok spektar industrija i doprineti globalnom strahu od bezbednosti hrane.
Zabrana ruske nafte dodatno bi usporila globalni oporavak od pandemije koronavirusa u nastajanju.
Preliminarni proračuni Evropske centralne banke (ECB) sugerišu da bi rat mogao da smanji rast evrozone za 0,3 do 0,4 procentna poena ove godine u osnovnom scenariju i 1 procentni poen u slučaju ozbiljnog šoka.
U narednim mesecima postoji visok rizik od stagflacije, ili mali ili minimalni rast u kombinaciji sa visokom inflacijom. Međutim, dalje će rast evrozone verovatno ostati snažan, čak i ako se cene roba pokažu kao otpor.
U SAD, Fed procenjuje da svaki rast cena nafte od 10 dolara po barelu smanjuje rast za 0,1 procentni poen, iako privatni prognostičari vide prigušeniji uticaj.
U Rusiji će šteta verovatno biti velika i trenutna. JPMorgan procenjuje da će se njegova ekonomija smanjiti za 12,5% od vrha do najniže vrednosti.
Za američke Federalne rezerve, uticaj inflacije se već pokazao prevelikim i njen predsednik Džerom Pauel je rekao da kamatne stope treba da porastu ovog meseca, stvarajući pritisak na zajmoprimce. Opširnije
Za ECB, hitnost političkog delovanja je manje akutna jer tržište rada još uvek uživa rezervne kapacitete i malo je domaće inflacije.
„Niko ne može ozbiljno očekivati da ECB počne da normalizuje monetarnu politiku u tako visokom trenutku neizvesnosti“, rekao je ekonomista ING-a Karsten Bžeski.
Pošto se potražnja za fosilnim gorivima oporavila od pandemije, ali ponuda širom sveta je i dalje ograničena, kreatori politike će biti pod pritiskom da povećaju snabdevanje uprkos obećanjima da će podržati zelenu energiju.
„Kratkoročno će se povući zelene inicijative u pokušaju da se preokrene kontrakcija koju smo videli u zalihama fosilnih goriva“, rekla je Suzana Striter, viši analitičar za investicije i tržišta u Hargreaves Lansdovnu.
Pregovori o oslobađanju Irana od međunarodnih sankcija su u poodmakloj fazi i visoke cene nafte treba da podstaknu ulaganja u škriljce u SAD, ali snabdevanje možda neće uskoro doći na mrežu da bi zamenilo rusku proizvodnju.
„Potencijalni uticaji na ponudu su toliko veliki da ne postoji brz način za zamenu u srednjem roku, što znači da će jedini faktor ublažavanja biti inflacija cena ovih inputa i proizvoda koji zavise od njih“, rekao je Aleks Kolins, viši korporativni analitičar u BlueBai Asset Management.
Rusko-zapadni ćorsokak bi mogao da ojača odnose Moskve sa Pekingom, ali energetska infrastruktura između dve zemlje je oskudna.
„Iako je rusko okretanje ka istoku ubrzalo gasnu saradnju sa Kinom putem gasne infrastrukture… svi ovi razvoji su još uvek u povoju u poređenju sa zrelim tržištima u Evropi“, rekao je Kaho Ju, glavni analitičar za Aziju u riziku konsultantske kompanije Verisk Maplecroft.
Obnovljivi izvori energije bi mogli da dobiju podsticaj u srednjoročnom i dugoročnom periodu jer zemlje nastoje da se odviknu od ruske energije.
„Trebalo bi da uzmemo subvencije koje sada izdvajamo za prirodni gas, ugalj i naftu i stavimo ih u proizvodnju obnovljivih izvora energije, električnu mobilnost i infrastrukturu za punjenje električnih vozila, toplotne pumpe, poboljšanje efikasnosti zgrada“, rekao je Volfgang Keter, profesor na Roterdamskoj školi Menadžment na Univerzitetu Erazmus u Holandiji.
„Sve što će dovesti do dugoročne energetske bezbednosti smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva.“
