Premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju dat je rok da odgovori francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu na predloge koje su mu doneli njihovi savetnici, rekao je Kurtijev zamenik Besnik Bisljimi, prenosi Sputnik.
Bisljimi je rekao da zna sve detalje, ali da je ćutao o tome šta predlozi sadrže. Upitan da li se Pariz i Berlin obavezuju na sporazum koji ne podrazumeva priznanje, Bisljimi je rekao da bi „nosioci trebalo da govore o tome kada smatraju da je pravo vreme za razgovor“ i da on nije deo tih razgovora.
„Kada su došli, sastali su se jedan na jedan sa gospodinom Kurtijem“, izneo je Bisljimi.
Dva savetnika za spoljnu politiku nemačkog kancelaraOlafa Šolcai predsednika Francuske Emanuela Makrona, Jens Pletner i Emanuel Bon bili su 9. septembra u Prištini, a potom nastavili za Beograd sa predlozima.
Bisljmi je govoreći sinoć za prištinske medije rekao da je Aljbin Kurtitaj koji treba da odgovori na francusko-nemački predlog.
On je naveo i da veruje da je dokument koji suobjavili pojedini mediji u Albaniji, navodeći kako se radi o predlozima koje suBeogradu i Prištini dostavili Nemačka i Francuska, „spisak želja sastavljen, možda u Srbiji“, ali da to nije onaj koji je kod Kurtija ili Vučića.
„Ne znamo šta je prezentovano gospodinu Vučiću. To što je Vučić izjavio nije tačno“, dodao je Bisljimi.
Ukazao je da su dva savetnika ostavila rok za odgovor, ali nije naveo koliko vremena ima Kurti i da li je odgovor poslat.
O predlozima Nemačke i Francuske već nekoliko nedelja se raspravlja u javnosti. Priština je prvobitno bila rezervisana prema navodima u medijima koji su govorili o „non-pejperu“ Nemaca i Francuza, a sadrži elemente sporazuma koji bi se postigao sledeće godine i ne tiče se priznavanja Kosova od strane Srbije odmah, prenosi Kosovo onlajn.
Postojanje nemačko-francuskog predloga potvrdila je prvo ministarka u Kurtijevoj vladi Donika Gervala, a potom i sam Kurti. On je u ponedeljak u Gnjilanu rekao da „ideje kruže“, ne samo u Parizu i Berlinu, već i u Vašingtonu, Briselu, Rimu, Prištini i Beogradu.
„Postoji francusko-nemačka inicijativa koja želi da da još više moći gospodinu Lajčaku, kao i kontinuirana američka podrška. Razgovara se o različitim modelima, ali nema ništa konačno, a još manje odlučujuće“, rekao je Kurti u ponedeljak u Gnjilanu.
