Estonija, koja pruža Ukrajini više oružja nego bilo koja druga zemlja u odnosu na njenu ekonomsku moć, sprema se da u nedelju održi opšte izbore koji će odrediti da li može da izdrži taj visok nivo podrške, prenosi AP.
Premijerka Kaja Kalas, 45, pojavila se u protekloj godini rata kao jedna od najočiglednijih pristalica Ukrajine u Evropi. Ona traži drugi mandat, a njen položaj je poboljšan njenim međunarodnim apelima da se uvedu sankcije Moskvi.
Baltička država od 1,3 miliona ljudi koja se graniči sa Rusijom na istoku, Estonija se odvojila od Sovjetskog Saveza 1991. godine i zauzela jasan zapadni kurs, pridruživši se NATO-u i Evropskoj uniji.
Ankete pokazuju da će Kalasova Reformska partija desnog centra verovatno osvojiti više glasova od bilo koje druge stranke. Njen glavni izazivač je Martin Helme, šef nacionalističke partije EKRE, koja Kalasu krivi za stopu inflacije u zemlji od 18,6 odsto – jednu od najviših u EU – i optužuje je da podriva odbranu Estonije davanjem oružja Ukrajini.
Kalas tvrdi da je u interesu njene zemlje da pomogne Kijevu.
Invazija na Ukrajinu izazvala je strahove u Talinu da bi ruska pobeda mogla da ohrabri Moskvu da preusmeri pažnju na druge zemlje koje je kontrolisala u sovjetsko vreme, uključujući baltičke nacije Estoniju, Letoniju i Litvaniju — sada sve članice NATO-a.
„Suočavamo se sa (parlamentarnim) izborima u veoma teškom trenutku“, rekla je Kalas partijskim zvaničnicima u nedavnom govoru. „Rat (u Ukrajini) se nastavlja i ostavlja traga na celu Evropu, pa i na ceo svet. Ne znam kada će se rat završiti… ali znam da se neće završiti pobedom (ruskog predsednika Vladimira) Putina.“
Ona je rekla da je malo verovatno da će Rusija „ikad više“ postati pouzdan partner, dodajući da Estonci „moraju da se naviknu na ideju da živimo u susedstvu terorističke države parije i da ne smemo ni na trenutak izgubiti budnost“.
Kalas tvrdi da odbrana Estonije ostaje jaka jer su Sjedinjene Države i drugi saveznici u NATO-u isporučili vrhunsko oružje poput raketnog sistema HIMARS Ukrajini, a takođe i Estoniji. Ona je pozvala zemlje članice EU da zajednički nabavljaju oružje za Ukrajinu, slično kao što je 27-člani blok nabavio vakcine protiv COVID-19 tokom pandemije.
Estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu rekao je tokom sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u petak da Estonija predlaže zemljama EU da obezbede Ukrajini milion artiljerijskih granata putem zajedničkog tendera.
Osim oružja, Estonija Kijevu pruža značajnu humanitarnu pomoć i primila je više od 60.000 ukrajinskih izbeglica.
Kalas, na funkciji od 2021. godine, deo je generacije mladih žena koje su se poslednjih godina popele na vrh međunarodne politike i postale jaki glasovi Ukrajine.
Zajedno sa finskom premijerkom Sanom Marin i nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok, Kalas je oštro osudila ruske zločine u Ukrajini i pozvala zapadni svet da ne podlegne nuklearnim pretnjama Kremlja.
Pet partija je trenutno zastupljeno u estonskom parlamentu sa 101 mestom. Mnogi Estonci su već glasali elektronski, dajući glasove sa svojih kompjutera.
Reformska partija Kalasove je na čelu trenutne trostranačke koalicione vlade sa malom konzervativnom partijom Otadžbine i socijaldemokratama. Ankete pokazuju da bi EKRE — koji je jak u ruralnim oblastima — verovatno zauzeo drugo mesto u nedelju, a sledila ga Partija centra koju tradicionalno favorizuje značajna etnička ruska manjina u Estoniji.
Ipak, ako koalicioni partneri Kalasove u nedelju prođu loše, njeni protivnici bi i dalje mogli da budu u jačoj poziciji da formiraju vladu.
Politički analitičar Tonis Saarts kaže da je Kalas imala težak početak kao premijerka zbog prepirki sa drugim strankama, ali veruje da je njen imidž ojačan na unutrašnjem planu njenim snažnim izjavama na međunarodnoj sceni u znak podrške Ukrajini.
„To je učinilo Kalas mnogo jačom i povećalo njen autoritet i u unutrašnjoj politici“, rekao je Saarts, vanredni profesor komparativne politike na Univerzitetu u Talinu.
