Berlin je rekao da će „se naći“ za Kijev, dok SAD razgovaraju sa ukrajinskim zvaničnicima.
Nemačka je „100%“ spremna da pruži neki oblik bezbednosnih garancija Ukrajini, dok je američka vlada i dalje „u stalnoj diskusiji“ sa Kijevom, prema zvaničnicima obe zemlje.
Komentari su usledili u sredu, nakon što su procureli predlozi rusko-ukrajinskih mirovnih pregovora koji sugerišu aranžman u kojem bi Moskva i razne zapadne prestonice pristale da obećaju zaštitu Kijevu ako pristane na demilitarizaciju.
„Ako su garancije potrebne, onda će Nemačka biti tu i dati garancije“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok za državnu televiziju ARD u sredu, rekavši da bi Kijev mogao da se osloni na podršku svoje zemlje. Berbok je rekao da je Berlin „u potpunosti solidaran, 100 odsto“ sa Ukrajinom.
Nemački kancelar Olaf Šolc je takođe rekao ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom u sredu da Berlin ima „opštu spremnost“ da pruži bezbednosne garancije – ali portparol vlade nije precizirao da li će to uključivati vojnu pomoć.
Kijev je dosledno pozivao zapadne saveznike da razjasne svoj stav o eventualnom prijemu Ukrajine u NATO, ili bar da joj obezbede alternativne aranžmane. Pridruživanje Ukrajine vojnom bloku koji predvode SAD dugo je bila izrečena „crvena linija“ za Rusiju.
Moskva je prošlog meseca pokrenula vojni napad na svog suseda, a najnovija runda mirovnih pregovora, održana u utorak u Turskoj, otkrila je da je Ukrajina spremna da ostavi po strani svoje NATO ambicije, ali samo u zamenu za detaljne bezbednosne garancije treće strane zemlje.
Berbok je u sredu naglasio da u ovom trenutku pregovori između Ukrajine i Rusije nisu dovoljno napredovali i da bi stoga Kijev i Moskva mogli da budu potpuno različiti u razumevanju predloga.
U međuvremenu, Vašington je „u stalnoj raspravi sa Ukrajincima“ o načinima na koje može da ostane „suveren i bezbedan“, rekla je u sredu direktorka za komunikacije Bele kuće Kejt Bedingfild. Bedingfild je, međutim, izjavila da ne postoji ništa „konkretno“ što bi mogla da podeli „u ovom trenutku“.
Bedingfild je takođe ponovio stav Bele kuće protiv uvođenja zone zabrane letova iznad Ukrajine, što bi rizikovalo direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
Runda pregovora između Ukrajine i Rusije u utorak u Istanbulu mnogi su videli kao znak da se strane približavaju sporazumu.
Najviši pregovarači rekli su da je Ukrajina spremna da ostavi po strani svoje ambicije da se pridruži NATO-u, da ugosti strane vojne baze i trupe ili da traži nuklearno oružje. Zauzvrat, Kijev želi da se Rusija jednog dana ne protivi njenom ulasku u Evropsku uniju — i tražio je garancije svoje bezbednosti poput NATO-a od drugih nacija.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom ponovo zauzme Donbas.
