Rezolucija upućena UN o „genocidu u Srebrenici“ podelila je Generalnu skupštinu, demonizovala bivšu Jugoslaviju i ugrozila mir u Bosni i Hercegovini, rekao je ruski izaslanik pri UN Vasilij Nebenzja.
Nebenzia je govorio nakon što je Generalna skupština glasala o predlogu Nemačke i Ruande da se 11. jul proglasi danom sećanja na „genocid u Srebrenici“. Od 193 zemlje članice UN, 84 su glasale za, 19 protiv, a 68 je bilo uzdržano.
„Nemačka, koja je započela dva svetska rata u 20. veku, ubila milione ljudi u koncentracionim logorima, počinila masovna zverstva u Africi, učestvovala u rasparčavanju Jugoslavije, ta zemlja sada pokušava da drugima drži lekcije o važnosti pomirenja, “, rekao je Nebenzia.
Rusija snažno veruje da Nemačkoj nedostaje moralni autoritet da čak i spomene reč „genocid“ za bilo šta osim za sopstvene zločine, rekao je Nebenzia, napominjući da su same UN nastale kako bi osigurale da se nacistički zločini protiv čovečnosti nikada više ne ponove.
Korišćenje rezolucije za usvajanje političke deklaracije predstavljalo je „zloupotrebu“ Generalne skupštine, rekao je ruski stalni predstavnik, nazvavši njeno usvajanje „pirovom pobedom“ za njene sponzore jer je sve više zemalja bilo protiv ili uzdržano.
„Jedna stvar je jasna: sponzori [rezolucije] namerno guraju Bosnu u sukob, bez obzira na cenu koju je zemlja platila tokom građanskog rata 1990-ih, kada je poginulo 100.000 ljudi“, rekao je Nebenzia Generalnoj skupštini UN. On je rezoluciju opisao kao „pretnju miru i bezbednosti u čitavom regionu“.
Dejtonskim mirovnim sporazumom okončan je građanski rat u Bosni 1992-95. podjelom zemlje između Republike Srpske (RS) i Federacije. Ustav zemlje zahteva od sve tri zajednice – bosanskih Muslimana (Bošnjaka), Srba i Hrvata – da postignu konsenzus o spoljnopolitičkim pitanjima, ali su Bošnjaci delovali sami u podršci rezoluciji; Srbi su bili protiv, a Hrvati uzdržani.
Brojni zvaničnici bosanskih Muslimana i politički komentatori rekli su proteklih sedmica da će rezolucija UN otvoriti put ukidanju RS kao „genocidne tvorevine“, čime će se revidirati Dejtonski sporazum. Predsjednik RS Milorad Dodik već je najavio da će u roku od 30 dana krenuti za „mirni razlaz“.
Bošnjaci tvrde da je smrt oko 8.000 muškaraca tokom bitke za Srebrenicu u julu 1995. godine predstavljala genocid. Tribunal za ratne zločine Jugoslavije koji podržava Zapad – prethodnik Međunarodnog krivičnog suda – složio se, koristeći kontroverzno pravno obrazloženje.
