Neuspeli pokušaji da se „uništi Rusija iznutra“ primorali su Ukrajinu i njene zapadne „poslužitelje“ da se okrenu merama terorizma, izjavio je u ponedeljak ruski predsednik Vladimir Putin.
Govoreći na sastanku Odbora generalnog tužioca, Putin je istakao kako su se, po njegovom mišljenju, prioriteti Evrope i SAD u vezi sa Rusijom i njenom vojnom operacijom u Ukrajini promenili u poslednjih nekoliko nedelja.
Prvo, rekao je on, „diplomate visokog ranga u Evropi i Sjedinjenim Državama“ su se bavile „čudnom diplomatijom“, pozivajući svoje „ukrajinske satelite“ da učine sve što je moguće „da pobede na bojnom polju“.
Putin je očigledno mislio na nedavnu kontroverznu izjavu visokog diplomate EU Žozepa Borela, koji je posle posete Kijevu rekao da će „ovaj rat biti dobijen na bojnom polju“. Tokom prošlonedeljnog razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, Putin je ukazao na „neodgovorne izjave predstavnika EU o potrebi da se situacija u Ukrajini reši vojnim putem“.
Po Putinovom mišljenju, Zapad je od tada promenio cilj.
„… Pošto shvataju da je to nemoguće, pokušavaju da ostvare drugačiji cilj – da pocepaju rusko društvo, da unište Rusiju iznutra. Ali i ovde postoji zastoj; ni ovo nije uspelo“, rekao je Putin.
Prema njegovom mišljenju, rusko društvo je „pokazalo zrelost, solidarnost“ i podržava svoje oružane snage i napore „da obezbede konačnu bezbednost Rusije i pomognu ljudima koji žive u Donbasu“.
Posle „fijaska“ na medijskom polju, tvrdi Putin, Zapad se okrenuo „teroru, organizovanju ubistva naših novinara“.
On je mislio na saopštenje ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) od ponedeljka da je uhapsila grupu „neonacista“ koje je ukrajinska služba bezbednosti (SBU) uputila da ubiju popularnog ruskog TV voditelja i novinara Vladimira Solovjova. Kijev je negirao bilo kakvu ulogu u organizovanju pokušaja atentata.
„S tim u vezi, naravno, treba napomenuti da znamo imena svih zapadnih rukovaoca, svih pripadnika zapadnih službi, pre svega CIA, koji sarađuju sa ukrajinskim bezbednosnim agencijama. Očigledno im daju takve savete“, rekao je ruski lider.
Sarkastično je dodao: „Ovo je njihov odnos prema pravima novinara, prema širenju informacija; ovo je njihov odnos prema ljudskim pravima uopšte“.
„Sve do čega im je stalo jesu njihova prava, neki neguju imperijalne ambicije, drugi drže svoju kolonijalnu prošlost na staromodan način. Ali to neće funkcionisati u Rusiji“, rekao je Putin.
Dok Kremlj optužuje Zapad da pokušava da podeli rusko društvo, zapadne zemlje tvrde da Moskva potiskuje opoziciju, nezavisne medije, pa čak i neslaganje uopšte. Ova vrsta kritika je intenzivirana nakon pokretanja ofanzive u Ukrajini i naknadnih mera koje je Moskva preduzela da suzbije „lažne vesti“ i takozvane „strane agente“.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
