Mišel Aun, 89-godišnji hrišćanski predsednik koji je predsedavao kataklizmičnim finansijskim slomom u Libanu i smrtonosnom eksplozijom u luci u Bejrutu, napušta predsedničku palatu u nedelju, ostavljajući prazninu na vrhu propala libanska država.
Libanski parlament do sada nije mogao da se dogovori o nasledniku u toj ulozi, koji ima ovlašćenje da potpisuje zakone, imenuje nove premijere i vladine formacije sa zelenim svetlom pre nego što o njima izglasa parlament.
Kao i tokom više od polovine Aounovog vremena na funkciji, Libanom trenutno upravlja privremeni kabinet, jer mandatar šest meseci pokušava da formira vladu.
Aun je ličnost koja izaziva duboke podele, obožavaju ga mnogi hrišćani koji su ga videli kao svog branioca u libanskom sektaškom sistemu, ali ga kritičari optužuju da omogućava korupciju i pomaže oružanoj grupi Hezbolah da stekne uticaj.
On je obezbedio predsedništvo 2016. godine, a podržali su ga i Hezbolah i rivalski maronitski hrišćanski političar Samir Geagea u dogovoru koji je tada vodećeg sunitskog političara Saada al-Haririja vratio na mesto premijera.
Šestogodišnji mandat koji je usledio pokazao je da se libanska vojska bori protiv islamističkih militanata na sirijskoj granici 2017. uz pomoć Hezbolaha, novi izborni zakon usvojen 2018. i vrhunske energetske kompanije počele su istražna bušenja u blokovima na moru 2020.
U svojoj poslednjoj nedelji boravka u palati, potpisao je ugovor uz posredovanje SAD o ocrtavanju južne pomorske granice Libana sa Izraelom.
„Aunovo je bilo najjače doba u celoj istoriji Libana“, rekla je Lama Nohra, 32-godišnja pristalica i majka troje male dece. „Posle svih njegovih dostignuća, kako da ga ne volimo?“
Za druge, ti skromni uspesi blede u poređenju sa finansijskim krahom 2019. godine, koji je gurnuo više od 80% stanovništva u siromaštvo i podstakao najraširenije antivladine proteste u novijoj istoriji.
Aounov mandat je takođe bio neraskidivo povezan sa eksplozijom u luci u Bejrutu 2020. godine, u kojoj je poginulo više od 220 ljudi.
Aun je kasnije rekao da je znao za hemikalije koje su tamo uskladištene i rekao je Rojtersu u intervjuu u subotu da njegova predsednička ovlašćenja nisu dovoljno široka da reši ekonomsku krizu.
„Bio je daleko najgori predsednik u istoriji Libana“, rekao je Mišel Meuči, advokat i otac. „Više volim prazninu u predsedništvu nego on.
Sin farmera iz predgrađa Bejruta, Aounov put ka predsedništvu započeo je u građanskom ratu 1975-1990, tokom kojeg je služio kao komandant libanske vojske i šef jedne od dve rivalske vlade.
Vratio se u Bejrut nakon 15 godina u egzilu, nakon što su se sirijske snage povukle pod međunarodnim pritiskom nakon ubistva bivšeg premijera Rafika al-Haririja 2005. godine.
Njegov Slobodni patriotski pokret je 2006. godine formirao savez sa Hezbolahom, koji je toj oružanoj grupi pružio važnu hrišćansku podršku. U svom intervjuu za Rojters, Aun je pripisao Hezbolahu njegovu „korisnu“ ulogu u delovanju „odvraćanja“ od bilo kakvih izraelskih napada tokom pregovora o pomorskoj granici.
