Poljska, članica Evropske unije i ključni igrač na istoku Evrope, suočava se sa parlamentarnim izborima zakazanim za 15. oktobar, koji se smatraju najvažnijim u zemlji od 1989. godine. Profesor Aleksandar Životić, istoričar, ukazuje na političku dinamiku koja se događa uoči izbora, a koja uključuje i zaoštrenu retoriku prema Kijevu i Briselu. Glavni razlog za ovu retoriku, prema profesoru Životiću, leži u činjenici da vladajuća stranka Jaroslava Kačinjskog želi da zadrži podršku svog biračkog tela, uključujući mnoge poljske farmere.
Poljska je jedna od pet članica EU koje su imale zabranu uvoza ukrajinskih žitarica do 15. septembra, a odbijanje Unije da produži ovu zabranu postalo je jedna od ključnih tema izborne kampanje. Ova zabrana uvoza ukrajinskih žitarica negativno je uticala na poljske proizvođače, posebno farmere. Uprkos retorici političara o obustavi snabdevanja Ukrajine oružjem, profesor Životić naglašava da se Vlada Poljske već duboko angažovala u pružanju pomoći Ukrajini i da se ne može lako povući iz bezbednosnih procesa na istoku Evrope.
Iako se može primetiti zamor u podršci Ukrajini nakon velikih napora i investicija, Poljska i dalje ulaže značajna sredstva u napore da se Ukrajina integriše u zapadne standarde, navodi profesor Životić. Poljska trenutna vlast je populistička i desno orijentisana, što je stvorilo konfrontaciju sa EU, dok su liberalne vrednosti zastupljene u strankama poput stranke Donalda Tuska.
Parlamentarni izbori u Poljskoj deo su šire političke dinamike u regionu, a kako će se Poljska pozicionirati na međunarodnoj sceni i prema EU i Ukrajini ostaje pitanje koje će oblikovati budućnost ovog važnog člana Evropske unije.
