Francuski predsednik Emanuel Makron ohrabrio je Evropljane da ne misle o sebi kao o „sledbenicima“ američke politike, posebno u svetlu rastuće napetosti između Kine i Tajvana, piše Beta.
Makron se u opširnom intervju za briselski Politiko danas emitovanom posle njegove ovonedeljne posete Kini, zalažio za nezavisnost od američkih stavova.
Predsednik Francuske smatra da Evropa mora da smanji zavisnost od SAD i da izbegne da bude uvučena u moguću konfrontaciju SAD sa Kinom zbog Tajvana.
Makron je u avionu po povratku iz trodnevne posete Kini rekao da je njegov razgovor s predsednikom Kine Si Đinpingom trajao šest sati i da mu je preneo koncept „strateške autonomije“ za Evropu, u kojoj bi Francuska imala vodeću ulogu. Cilj te autonomije je učiniti Evropsku uniju „trećom supersilom“.
Za predsednika Francuske, „veliki rizik“ za Evropu bi bio „da se nađe uvučena u krize koje nisu njene, što bi je sprečilo da izgradi svoju stratešku autonomiju“.
„Paradoks bi bio da počnemo da sledimo američku politiku, kao svojevrsni refleks panike. Pitanje koje se postavlja nama Evropljanima je sledeće: Imamo li interesa da pominjemo temu Tajvana? Ne! Najgore bi bilo pomisliti da mi, Evropljani, treba da sledimo taj primer i da se prilagodimo američkom ritmu i kineskoj preteranoj reakciji“, ocenio je Makron.
Samo nekoliko sati posle odlaska Emanuela Makrona, Kina je pokrenula opsežne vojne vežbe oko ostrva Tajvan, za koje tvrdi da je njena teritorija, dok su SAD obećale Tajvanu da će ga naoružati i braniti.
Te vežbe su odgovor na desetodnevnu diplomatsku turneju predsednice Tajvana, Caj Jing-Ven, po zemljama Centralne Amerike, a u Kaliforniji se sastala i s republikanskim predsednikom Predstavničkog doma Kongresa SAD, Kevinom Makartijem.
Po Makronovim saradnicima, on je bio zadovoljan što je Peking pre početka simuliranog „opkoljavanja Tajvana“ barem sačekao dok on ne otputuje iz kineskog vazdušnog prostora.
Poslednjih godina, Peking je više puta pretio invazijom na ostrvo kojim vlada demokratska vlada, i vodio politiku izolacije primoravajući druge zemlje da ga priznaju kao deo Narodne Republike Kine.
Makron i Si su „intenzivno“ razgovarali o Tajvanu, kažu predsednikovi saradnici i da Kini više prija pomirljiviji pristup Francuske, nego SAD ili čak i Evropske unije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je pratila Makrona tokom dela njegove posete, rekla je tokom njihovog sastanka u Pekingu u četvrtak sa Sijem da je „stabilnost u Tajvanskom moreuzu od najveće važnosti“.
„Pretnja upotrebom sile za promenu statusa kvo je neprihvatljiva“, rekla je ona.
Si je odgovorio da se svi zavaravaju ako misle da mogu da utiču na stav Kine prema Tajvanu, a izgleda da se Makron slažio s njim o tome.
Makron je u intervjuu za „Politiko“ ocenio da „Evropljani ne uspevaju da reše krizu u Ukrajini, te kako možemo verodostojno da kažemo o Tajvanu: ‘Pazite jer ako uradite nešto pogrešno, mi ćemo biti tamo?’ To je najbolji način samo da se povećaju tenzije“.
Analitičar Janmei Sie iz organizacije „Gavekal Dragonomics“ ocenio je da je „Evropa spremnija da prihvati svet u kojem Kina postaje regionalno dominantna“ i da „neki od lidera u Evropi čak smatraju da bi takav svetski poredak mogao biti korisniji za Evropu“.
Tokom sastanka s Makronom i Ursulom fon der Lajen u četvrtak u Pekingu, Si Đinping je pominjao samo dve teme: Ukrajinu i Tajvan.
„Si je bio vidno uznemiren što ga okrivljuju za sukob u Ukrajini i umanjio je važnost svoje nedavne posete Moskvi“, rekao je izvor koji je prisustvovao sastanku.
Izvor je dodao da je kineski predsednik „očigledno bio gnevan na SAD i veoma uznemiren zbog Tajvana i posete tajvanske predsednice SAD, kao i jer su Evropljani došli i pokreću pitanja spoljne politike“.
Na tom sastanku su Emanuel Makron i Ursula fon der Lajen zauzeli slične stavove o Tajvanu, naveo je taj izvor.
Ali francuski predsednik je potom proveo više od četiri sata s kineskim liderom, uglavnom samo u prisustvu prevodilaca. Potom je, na konferencij za nvinare, Makronov ton bio mnogo pomirljiviji od tona Ursule fon der Lajen.
Makron je u intervjuu za „Politiko“ podvukao da se povećala zavisnost Evropa od SAD u naoružavanju i energiji i da se Evropa sada mora fokusirati na jačanje svoje industrije oružja.
Makron smatra da bi Evropa trebalo da smanji i zavisnost od „ekstrateritorijalnosti američkog dolara“, a to je i ključan politički cilj i Moskve i Pekinga.
Rusija, Kina, Iran i druge zemlje pogođene su američkim sankcijama poslednjih godina i isključene iz međunarodnih ekonomskih i finansijskih krugova kojima se upravlja dolarima.
Neki Evropljani su se žalili da Vašington „militarizuje“ dolar, što primorava evropske kompanije da napuste svoje aktivnosti i prekinu veze sa trećim zemljama, ili se suočavaju sa sekundarnim sankcijama.
Makron je u intervjuu ocenio da je već „pobedio u ideološkoj borbi za stratešku autonomiju“ Evrope.
On se, međutim, nije pozabavio pitanjem američkih bezbednosnih garancija za evropski kontinent, koji u velikoj meri zavisi od američke vojne zaštite i pomoći u vreme prvog velikog kopnenog rata u Evropi od Drugog svetskog rata, rata u Ukrajini.
Kao stalna članica Saveta bezbednosti UN i jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji, Francuska ima jedinstven položaj u vojnom smislu. Ipak, ona je mnogo manje nego druge zemlje doprinela odbrani Ukrajine od ruske invazije.
„Politiko“ ispod teksta ukazuje da je Jelisejska palata insistirala na autorizaciji teksta tog intervjua. Briselski portal je objasnio da je, iako je to protiv njegove uređivačke politike, pristao na taj uslov da bi mogao da direktno razgovara s Makronom. „Politiko“ piše da je Jelisejska palata skratila delove intervjua u kojima je Makron govorio još direktnije o Tajvanu i strateškoj autonomiji Evrope.
