Kineska vlada osudila je nedavnu posetu kanadskih poslanika Tajvanu, zahtevajući da Otava prekine direktne diplomatske veze sa ostrvom i poštuje svoje teritorijalne pretenzije.
Kineska ambasada u Kanadi je u saopštenju objavljenom za Glob and Mail u četvrtak osudila putovanje liberalne poslanice Džudi Sgro i drugih članova „Parlamentarne grupe prijateljstva Kanade i Tajvana“ na Tajvan, koje je počelo prošle nedelje.
„Kina se dosledno i čvrsto protivila bilo kakvom obliku zvanične razmene između regiona Tajvana i zemalja koje imaju diplomatske veze sa Kinom“, navodi se, dodajući da poseta „očigledno krši princip jedne Kine, grubo se meša u unutrašnje stvari Kine i šalje ozbiljno pogrešan signal separatističkim snagama za „nezavisnost Tajvana“.
Sgrou su se pridružili i kolega liberal Anđelo Jakono, kao i poslanici konzervativaca Ričard Martel i Kris Luis, i Simon-Pjer Savard-Tremble iz stranke Kvebečki blok, koji su rekli da su otputovali na Tajvan u znak solidarnosti.
Ambasada je navela da Peking na ostrvo gleda kao na „neotuđivi deo kineske teritorije“ i da priznanje njegove teritorijalne pretenzije čini „političku osnovu na kojoj Kina razvija odnose sa drugim zemljama, uključujući Kanadu“.
Iako u saopštenju nisu navedene nikakve uzvratne akcije protiv Otave, ponavlja se da će „Kina nastaviti da preduzima odlučne i snažne mere da odbrani svoj nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet i da se suprotstavi mešanju spoljnih snaga u unutrašnje stvari Kine“.
Sgro je najnoviji strani zvaničnik koji je poslednjih meseci predvodio delegaciju na Tajvanu, a predsednica američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi izazvala je gnev Pekinga svojom posetom visokog profila u avgustu, što je izazvalo neviđene kineske vojne vežbe u blizini ostrva i izazvalo porast regionalnih tenzija.
Drugi američki zvaničnici su od tada otputovali u Tajpej da se sastanu sa svojim tajvanskim kolegama, uključujući i ove nedelje, dok je Nemačka poslala šest poslanika Bundestaga u petodnevnu posetu ranije ovog meseca.
Tajvan, koji se zvanično naziva „Republikom Kinom“, samoupravan je od 1949. godine, iako nikada nije stekao nezavisnost od kopna i nekoliko zemalja ga priznaje kao suverenu naciju. Peking smatra ostrvo delom svoje teritorije pod politikom jedne Kine, i iako je Narodna Republika više puta izjavljivala svoju nameru da se mirnim putem ponovo ujedini sa Tajvanom, nije isključila vojno rešenje za to pitanje.
