Novi francuski premijer Fransoa Bajru suočava se sa prvim velikim testom u parlamentu u utorak, pošto njegova vlada nema većinu usred političke nestabilnosti bez presedana.
Bajru će se obratiti poslanicima kroz govor opšte politike koji ima za cilj da iznese svoje glavne prioritete, uključujući ključne odluke o budžetu, mesec dana nakon što ga je imenovao predsednik Emanuel Makron.
Bajru hitno treba da usvoji predlog zakona o budžetu za 2025. Nakon kolapsa prethodne vlade, odobren je hitan zakon koji omogućava državi da naplaćuje poreze od 1. januara, plaća osnovne troškove i izbegne gašenje.
Ali samo odgovarajući budžet bi pomogao u smanjenju francuskog deficita i omogućio ključne troškove kao što su mere odbrane potrebne usred rata u Ukrajini ili pomoć obećana ljutim poljoprivrednicima.
Finansijska tržišta, rejting agencije i Evropska komisija guraju Francusku da se pridržava pravila EU koja ograničavaju dug i sprečavaju rast troškova zaduživanja Francuske. To bi ugrozilo prosperitet zemalja evrozone.
Procenjuje se da će francuski deficit dostići 6% njenog bruto domaćeg proizvoda u 2024. Ministar finansija Erik Lombard rekao je prošle nedelje da vlada ove godine „stremi ka deficitu između 5 i 5,5%.
Kada je preuzeo dužnost, Bajru je rekao da „niko bolje ne zna težinu situacije“ od njega, upoređujući izazove sa kojima se suočava sa „Himalajima“.
Bajruov kabinet se oslanja na krhki dogovor između Makronovih centarističkih saveznika i konzervativaca Republikanske partije koji čak i zajedno nemaju parlamentarnu većinu.
Prethodna vlada je bila na funkciji samo tri meseca pre nego što su je srušili opozicioni poslanici i levice i krajnje desnice usred spora oko budžeta.
Da bi izbegao ponavljanje tog scenarija, Bajru nastoji da obezbedi pakt o nenapadanju sa socijalistima kako oni ne bi podržali bilo koji budući potez za rušenje nove vlade.
Socijalisti su saopštili da su otvoreni za razgovore pod uslovom da uključe pregovore o nepopularnoj Makronovoj penzionoj reformi koja je prošla pre dve godine.
Ipak, još se nazire mogućnost još jednog glasanja o nepoverenju.
Tvrdo ljevičarska stranka France Unboved odbila je da uđe u pregovore sa vladom i već je najavila da će podnijeti zahtjev za izglasavanje nepovjerenja.
Glasanje kasnije ove nedelje imalo bi male šanse za uspeh jer se čini da krajnja desnica nije spremna da podrži takav potez u bliskoj budućnosti.
Ipak, to bi se pitanje moglo ponovo postaviti tokom buduće debate o budžetu u parlamentu, sa više neizvesnosti u pogledu rezultata.
Makronov plan da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine pokrenuo je višemesečne masovne proteste od januara do juna 2023. koji su oštetili njegovo rukovodstvo. Zakonodavstvo, koje je postepeno počelo da se primenjuje, takođe zahteva da ljudi rade 43 godine da bi dobili punu penziju.
Socijalisti sada pozivaju Bajrua da objavi „obustavu“ reforme kako bi dao vreme za ponovno pregovaranje o njoj, sa ciljem da se vrati na 64. godinu i uvede posebne mere za one koji imaju dugu karijeru i određene profesije za koje se smatra da su naporan rad.
Suspenzija bi, ako bi bila objavljena, izazvala gnev na drugoj strani političkog spektra, što bi možda još više oslabilo Bajruovu vladu.
Konzervativni predsednik Senata Žerard Larše upozorio je da penzione mere ne treba suspendovati ili ukinuti.
„Ako bismo poništili penzijsku reformu, trošak bi bio 3,4 milijarde evra (3,47 milijardi dolara) 2025. i skoro 16 milijardi (16,3 milijarde dolara) 2032. godine“, rekao je on.
Liderka krajnje desnice Marin le Pen – Makronov najžešći rival – bila je ključna u svrgavanju prethodne vlade.
Bajru ju je konsultovao prilikom formiranja nove vlade, a Le Penova je i dalje moćna sila. Njena stranka Nacionalni skup ima najveću pojedinačnu grupu u Narodnoj skupštini, moćnom donjem domu francuskog parlamenta.
Poslednjih dana Bajruova vlada je pokušala da ostavi Le Penovu po strani pregovarajući umesto toga sa socijalistima, Zelenima i komunistima o budžetskim pitanjima.
Predsednik Nacionalnog skupa Džordan Bardela kritikovao je te razgovore i upozorio u ponedeljak da će se njegova stranka protiviti svakom budžetu koji bi povećao troškove lekova, obezbedio više zdravstvene zaštite za migrante koji ilegalno borave u zemlji i uveo nove poreze za preduzeća. Takve mere bi opravdale izglasavanje nepoverenja, rekao je on.
Ali Le Pen se suočava sa sopstvenim glavoboljama u narednim mesecima – martovska sudska odluka o navodnom nezakonitom finansiranju stranaka mogla bi joj zabraniti da se kandiduje za funkciju.
