Odluka Helsinkija da se pridruži NATO alijansi imaće „negativan efekat“ na njegove veze sa Rusijom, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Finska je u utorak završila svoj proces pristupanja, postavši 31. članica vojnog bloka predvođenog SAD.
Taj potez će neizbežno izazvati odgovor Moskve, saopštilo je ministarstvo, dodajući da Rusija nastavlja da vidi širenje bloka kao direktnu pretnju interesima njene nacionalne bezbednosti.
„Kao što smo više puta upozoravali, Ruska Federacija će morati da odgovori vojno-tehničkim, ali i drugim merama kako bi odgovorila na pretnje nacionalnoj bezbednosti koje proizilaze iz ulaska Finske u NATO“, navodi se u saopštenju Ministarstva. Moskva se do sada uzdržavala od najave bilo kakvih konkretnih koraka koje će preduzeti kao odgovor na pristupanje Finske NATO-u. Odgovor će zavisiti „od konkretnih uslova pod kojima se Finska pridruži NATO-u, uključujući raspoređivanje vojne infrastrukture NATO-a i ofanzivnog oružja na njenoj teritoriji“, objasnilo je ministarstvo.
Najnovije proširenje bloka uveliko je narušilo bezbednosnu situaciju u celoj severnoj Evropi, koja je decenijama bila „jedan od najstabilnijih regiona na svetu“, navodi ministarstvo. „Linija kontakta između NATO-a i granice Ruske Federacije se više nego udvostručila“, dodaje se, misleći na dužinu direktnih kopnenih granica između Rusije i država članica NATO-a.
Osim toga, potez Helsinkija je naneo štetu međunarodnom stavu Finske, tvrde ruske diplomate. Ulaskom u NATO, Finska je „odustala od svog jedinstvenog identiteta i izgubila nezavisnost“, izgubivši „poseban status u međunarodnim poslovima“ koji je proizašao iz njene višedecenijske politike nesvrstanosti.
„Finska je postala manja članica NATO-a bez mogućnosti da utiče na bilo kakve odluke. Izgubila je sposobnost da se izjasni u međunarodnim poslovima“, zaključuje ministarstvo. „Nemojte pogrešiti, pristupanje Finske NATO-u negativno će uticati na bilateralne odnose Rusije i Finske.
