Nemačka čini dovoljno da podrži Ukrajinu, rekao je kancelar Olaf Šolc za radio RBB u sredu. Šef vlade je takođe rekao da ne planira da putuje u Kijev nakon što su ukrajinske vlasti odbile posetu nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera.
Kancelarka je rekla da je bio u Kijevu nedugo pre početka vojnog sukoba, dodajući da je u stalnom telefonskom kontaktu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. „Jedva da postoji šef države ili vlade koji ima tako intenzivne kontakte sa mnom“, rekao je on za RBB.
Šolc je odluku Kijeva da ne primi nemačkog predsednika nazvao „iritantnom“, dodajući da bi Štajnmajer rado posetio ukrajinsku prestonicu i „bilo bi dobro“ da ga Ukrajina dočeka.
Nemački predsednik je trebalo da u sredu poseti Kijev sa kolegama iz Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije. U utorak je otkrio da „izgleda da nije tražen“ u glavnom gradu Ukrajine. Pomoćnik Zelenskog je tada rekao da bi Kijev pozdravio samo strane zvaničnike koji dolaze sa „konkretnim“ predlozima, dodajući da je Nemačka mogla Kijevu da ponudi „tešku opremu“ ili „garancije“ u vezi sa pristupanjem Ukrajine EU, između ostalog.
Šolc je u sredu rekao da Berlin čini dovoljno da pomogne Kijevu. „Siguran sam da Ukrajina tačno zna ko joj je pružio najveću finansijsku pomoć poslednjih godina“, rekao je on za RBB, dodajući da „Nemačka to radi mnogo godina“. Kancelar je takođe rekao da njegova nacija snabdeva Kijev „odbrambenim oružjem u velikim razmerama“, a ta pomoć se već pokazala neprocenjivom za ukrajinske vojne napore.
To je omogućilo Ukrajini da zaustavi ono što je kancelar nazvao „ruskom invazijom“, i dodao da je „pokušaj da se Ukrajina osvoji u kratkom vremenskom periodu bio neuspešan“. Šolc je mislio na tekuću rusku vojnu operaciju u zemlji. Moskva nikada nije javno izjavila da želi da osvoji Ukrajinu. Umesto toga, ona je više puta identifikovala cilj vojne akcije kao podršku i odbranu dve republike Donbasa, koje je ranije priznala.
Vojni napori Ukrajine „ne bi bili mogući bez onoga što smo uradili i onoga što su uradili naši saveznici i onoga što radimo i što ćemo raditi“, rekao je Šolc. Berlin će nastaviti da snabdeva Kijev oružjem, rekao je on, dodajući, međutim, da Nemačka to nikada neće „učiniti sama“ i da će delovati samo „na isti način“ kao njeni „prijatelji preko Atlantika i… u Evropi“.
Berlin i Kijev su sačinili listu „mogućih zaliha“, uključujući i „lako dostupno“ oružje, potvrdila je kancelarka, dodajući da će Nemačka obezbediti samo oružje za koje ne bi bilo potrebno nemačko vojno prisustvo na tlu Ukrajine, jer želi da „ spreči NATO, njegove države članice i Nemačku” da postanu strana u tekućem sukobu.
Moskva je pokrenula ofanzivu velikih razmera na Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom savezu NATO-a predvođenom SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
