Nemačka se ne suočava sa rizicima prema međunarodnom pravu kada isporučuje oružje Ukrajini usred ruske vojne operacije, rekao je nemački ministar pravde Marko Bušman za Die Velt u subotu.
Ukrajina vodi „odbrambeni rat“, tvrdi ministar, dodajući da ona ima pravo da uzvrati po Povelji UN. Ova činjenica, prema Bušmanu, omogućava drugim nacijama da joj šalju oružje bez straha da će biti viđena kao strana u sukobu.
„Kada [Ukrajina] koristi svoje legitimno pravo na samoodbranu, podrška isporukama oružja ne može dovesti [naciju] do toga da postane strana u ratu“, rekao je Bušman, dodajući da to nije samo njegovo lično mišljenje, već „mišljenje federalna vlada“.
Zapadne nacije snabdevaju Kijev oružjem od početka ruske ofanzive na Ukrajinu krajem februara. Isporuke su se uglavnom sastojale od malokalibarskog naoružanja, prenosivih protivtenkovskih i protivvazdušnih projektila, kao i municije i goriva. Međutim, neke nacije šalju i teže oružje. Slovačka je posebno potvrdila da je Kijevu poklonila sopstveni sistem protivvazdušne odbrane S-300.
Ukrajina je više puta zahtevala da njeni zapadni partneri obezbede tešku opremu poput tenkova i aviona. Prag je navodno isporučio nekoliko tenkova Ukrajini, iako češki zvaničnici to nisu zvanično potvrdili. Nemačka odbrambena kompanija Rheinmetall takođe je razmišljala o slanju starih nemačkih tenkova Leopard 1 u Kijev, ali je nemački vicekancelar i ministar privrede Robert Habek kasnije rekao da oni neće biti spremni za borbu još neko vreme i da će im trebati meseci da budu upotrebljivi.
Rusija je više puta upozoravala NATO da ne šalje oružje Ukrajini i navela da će konvoje oružja smatrati legitimnim ciljevima. Ranije ove nedelje, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov upozorio je da će ruske snage posebno posmatrati „američko-NATO transporte koji nose oružje preko ukrajinske teritorije“ kao takve.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
