Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku pobedila je prvi put na državnim izborima u nedelju na istoku zemlje, i trebalo je da završi najmanje na drugom mestu posle mejnstrim konzervativaca u drugom glasanju, pokazuju projekcije.
Nova partija koju je osnovao istaknuti levičar takođe je imala neposredan uticaj, dok su stranke u nepopularnoj nacionalnoj vladi kancelara Olafa Šolca postigle izuzetno slabe rezultate.
Projekcije za javnu televiziju ARD i ZDF zasnovane na izlaznim anketama i delimičnom prebrojavanju pokazuju da je Alternativa za Nemačku osvojila 32-33% glasova u Tiringiji — znatno ispred Hrišćansko-demokratske unije desnog centra, glavne nacionalne opozicione stranke, sa oko 24%.
U susednoj Saksoniji, prema projekcijama, podrška CDU — koja je predvodila državu od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine — iznosi 31,7%, a AfD 30,6-31,4%.
„Otvoreno desničarska ekstremistička partija postala je najjača snaga u državnom parlamentu po prvi put od 1949. godine, i to kod mnogih izaziva duboku zabrinutost i strah“, rekao je Omid Nuripur, lider Zelenih, jedan od nacionalnih vladajuće stranke.
Druge stranke kažu da neće staviti AfD na vlast tako što će mu se pridružiti u koaliciji. Uprkos tome, njegova snaga će verovatno izuzetno otežati formiranje novih državnih vlada, primoravajući stranke u egzotične nove koalicije. Nova alijansa Sahra Vagenkneht, ili BSV, je viđena da uzima do 16% glasova u Tiringiji i 12% u Saksoniji, dodajući još jedan nivo komplikacija.
Preko 50 zemalja izlazi na izbore 2024. godine
„Ovo je istorijski uspeh za nas“, rekla je za ARD Alis Vajdel, nacionalna ko-liderka AfD-a. Rezultat je opisala kao „rekvijem“ za Šolcovu koaliciju.
Nacionalni generalni sekretar CDU-a, Karsten Lineman, rekao je da će njegova stranka ostati pri svom dugogodišnjem odbijanju da sarađuje sa krajnjom desnicom. „Birači u obe države su znali da nećemo praviti koaliciju sa AfD-om, i tako će i ostati – mi smo veoma, veoma jasni u vezi sa tim“, rekao je on.
Vajdel je to osudio kao „čisto neznanje“ i rekao da „glasači žele da AfD učestvuje u vladi“.
Duboko nezadovoljstvo nacionalnom vladom koja je ozloglašena po sukobima, antiimigraciona osećanja i skepticizam prema nemačkoj vojnoj pomoći Ukrajini su među faktorima koji su doprineli podršci populističkim partijama u regionu, koji je manje prosperitetan od zapadne Nemačke.
AfD je najjača na bivšem komunističkom istoku, a domaća obaveštajna agencija ima ogranke stranke u Saksoniji i Tiringiji pod zvaničnim nadzorom kao „dokazano desničarsko ekstremističke“ grupe. Njen lider u Tiringiji, Bjorn Heke, osuđen je za svesno korišćenje nacističkog slogana na političkim događajima, ali je apelovan.
Šolcove socijaldemokrate levog centra bile su barem na putu da ostanu u dva državna zakonodavna tela sa jednocifrenom podrškom, ali je izgledalo da su ekolozi Zeleni spremni da izgube svoja mesta u Tiringiji. Dve stranke su bile mlađi koalicioni partneri u obe odlazeće državne vlade. Treća stranka u nacionalnoj vladi, pro-poslovne Slobodne demokrate, takođe je trebalo da izgubi svoja mesta u Tiringiji. Nije imala predstavništvo u Saksoniji.
Treći državni izbori slede 22. septembra u drugoj istočnoj državi, Brandenburgu, koju trenutno vodi Šolcova partija. Sledeći nacionalni izbori u Nemačkoj zakazani su za nešto više od godinu dana.
Politika Tiringije je posebno komplikovana jer je Leva partija odlazećeg guvernera Boda Ramelova, koji je vodio manjinsku vladu, pala u izbornu beznačajnost na nacionalnom nivou. Projekcije su pokazale da je izgubila skoro dve trećine podrške u poređenju sa pre pet godina, pala je na oko 12%.
Sahra Vagenkneht, dugo jedna od njenih najpoznatijih ličnosti, otišla je prošle godine da bi osnovala sopstvenu stranku, koja sada nadmašuje levicu. Vagenknehtova je proslavila ono što je nazvala uspehom bez presedana za novu stranku, podvukla njeno odbijanje da radi sa Hekeom iz AfD-a i rekla da se nada da može da formira „dobru vladu“ sa CDU.
CDU je dugo odbijala da sarađuje sa Levom partijom, koja potiče od vladajućih komunista Istočne Nemačke. Nije isključio saradnju sa Vagenknehtovom BSV – koja će verovatno biti potrebna za formiranje bilo koje vlade bez AfD-a, barem u Tiringiji. BSV je takođe najjači na istoku.
AfD je iskoristio visoko antiimigraciono raspoloženje u regionu. Napad nožem 23. avgusta u zapadnom gradu Solingenu u kojem je osumnjičeni ekstremista iz Sirije optužen za ubistvo tri osobe pomogao je da se ovo pitanje vrati na vrh nemačke političke agende i podstaklo je Šolcovu vladu da najavi nova ograničenja na noževe i nove mere za ublažavanje deportacija.
Vagenknehtov BSV kombinuje levičarsku ekonomsku politiku sa imigracionim skeptičnim planom. CDU je takođe pojačao pritisak na nacionalnu vladu da zauzme oštriji stav o imigraciji.
Stav Nemačke prema ratu Rusije u Ukrajini je takođe osetljivo pitanje na istoku. Berlin je drugi najveći ukrajinski snabdevač oružjem posle Sjedinjenih Država; te isporuke oružja su nešto čemu se protive i AfD i BSV. Vagenkneht je takođe osporavao nedavnu odluku nemačke vlade i SAD da započnu raspoređivanje raketa dugog dometa u Nemačku 2026.
