Kineski brod obalske straže blokirao je filipinski patrolni brod koji je uplovio u spornu plićaku u Južnom kineskom moru, izazvavši zastrašujući skoro sudar u poslednjem aktu agresije Pekinga na strateškom plovnom putu.
Sukob na otvorenom moru 23. aprila između većeg kineskog broda i filipinske obalske straže BRP Malapascua u blizini Second Thomas Shoala bio je jedan od napetih trenutaka na koje su se on i još jedno filipinsko plovilo susreli u jednonedeljnoj patroli suvereniteta na jednom od najžešće osporavanih plovnih puteva na svetu.
Filipinska obalska straža pozvala je malu grupu novinara, uključujući troje iz Asošiejted presa, da se pridruže patroli dugoj 1.670 kilometara (1.038 milja) po prvi put kao deo nove filipinske strategije koja ima za cilj da razotkrije sve agresivnije akcije Kine u Južno kinesko more, gde se procenjuje 5 biliona dolara globalne trgovine svake godine.
U vrućoj letnjoj vrućini, ali relativno mirnim vodama, Malapascua i još jedan brod filipinske obalske straže, BRP Malabrigo, otputovali su na prve linije dugotrajnih teritorijalnih sukoba. Prošli su pored niza široko razbacanih ostrva, ostrva i grebena koje su okupirali Filipini i na koje su polagali pravo tražeći znake zadiranja, ilegalnog ribolova i drugih pretnji.
U oblastima koje je Kina okupirala ili kontrolisala, filipinski patrolni brodovi su primili radio upozorenja na kineskom i zaustave na engleskom, naređujući im da odmah napuste ono što su kineska obalska straža i radio pozivaoci mornarice tvrdili da su „neosporne teritorije“ Pekinga i izričući neodređene pretnje zbog prkosa.
Neprijateljstva su dostigla vrhunac tog nedeljnog jutra u Drugom Tomas Šou, okupiranom od Filipina, u arhipelagu Spratli, najžešćem regionu u prometnom morskom kanalu.
Dok su se dva patrolna broda približavala plitkim tirkiznim vodama plićaka radi podvodnog istraživanja, kineska obalska straža ih je više puta upozoravala putem radija da napuste područje, koje se nalazi oko 194 kilometra (121 milju) zapadno od filipinske ostrvske provincije Palavan.
Posle nekoliko radio razmena, kineska obalska straža, koja je zvučala uznemireno, upozorila je na nenavedenu kontradiktornu akciju.
„Pošto ste zanemarili naše upozorenje, mi ćemo preduzeti dalje neophodne mere prema vama u skladu sa zakonima i sve posledice snosićete vi“, rekao je kineski govornik.
Brod kineske obalske straže brzo se približio i zasjenio manje Malapascua i Malabrigo. Kada je Malapascua manevrisala ka ušću plićaka, kineski brod se iznenada pomerio da ga blokira, prišavši čak 36 do 46 metara (120 do 150 stopa) od pramca, rekao je kapetan Malapascue, kapetan Rodel Hernandez.
Da bi izbegao sudar, Hernandez je naglo promenio smer svog plovila, a zatim ugasio njegov motor kako bi se čamac potpuno zaustavio.
Filipinsko osoblje na brodovima — i novinari, koji su kamerom zabeležili napeti trenutak — gledali su u uplašenoj tišini. Ali Malapascua je upravljala upravo na vreme da izbegne potencijalnu katastrofu.
Ernandez je kasnije rekao novinarima da je „iznenadni i zaista veoma opasan manevar“ kineskog broda obalske straže zanemario međunarodna pravila o izbegavanju sudara. Naterao je filipinska plovila da napuste područje nakon susreta radi bezbednosti brodova i osoblja.
Ranije je ogroman brod kineske mornarice pratio dva filipinska patrolna broda u mraku noći dok su krstarili u blizini Subija, jednog od sedam neplodnih grebena koje je Kina u poslednjoj deceniji pretvorila u raketno zaštićenu ostrvsku bazu. Brod kineske mornarice radio je filipinskim brodovima „da odmah napuste i drže se dalje“.
Obalska straža se vratila putem radija da potvrdi suverena prava Filipina na tu oblast pre nego što je otputovala.
Kina je dugo zahtevala da Filipini povuku svoj mali kontingent pomorskih snaga i odvuku aktivno naručeni, ali raspadnuti BRP Sijera Madre. Mornarički brod je namerno stavljen na plićak 1999. godine i sada služi kao krhki simbol teritorijalnog prava Manile na atol.
Kineski brodovi često blokiraju mornaričke brodove koji isporučuju hranu i druge zalihe filipinskim mornarima na brodu, uključujući samo nekoliko dana ranije, rekao je Hernandez.
Dok su se odvijala neprijateljstva između kineske obalske straže i brodova mornarice i filipinskih patrolnih brodova, kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang boravio je u Manili, gde je u subotu razgovarao sa svojim filipinskim kolegom i predsednikom Ferdinandom Markosom mlađim. Kina je bila voljna da radi sa Filipinima na rešavanju razlika i produbljivanju veza, rekao je Ćin.
Kineska ambasada u Manili nije odmah odgovorila na zahtev AP-a za komentar o susretima.
U drugom grebenu Vitsun, na koji polažu pravo Filipini, filipinski patrolni brodovi su uočili više od 100 sumnjivih brodova kineske milicije raspoređenih jedan pored drugog u nekoliko grupa u plićaku. Kina kaže da su ogromni brodovi nalik na kočare ribarski brodovi, ali obalska straža Manile sumnja da se koriste za nadzor ili da drže greben za budući razvoj.
Osoblje Filipinske obalske straže na dva motorna čamca pristupilo je kineskim brodovima i preko zvučnika im naredilo da odu, ali nijedan nije.
Filipinski zvaničnici su od novinara koji su učestvovali tražili da odmah ne objave informacije o putovanju kako bi osigurali bezbednost misije i da bi dali vreme obalskoj straži da ukratko iznese zvaničnike odbrane, pravde i spoljnih poslova zaduženih za rešavanje osetljivih teritorijalnih sukoba.
Suočeni sa vojno daleko superiornijom Kinom u spornim vodama, Filipini su početkom ove godine pokrenuli kampanju da razotkriju agresiju azijske supersile, nadajući se da će svest javnosti i kritika naterati Peking da se pridržava međunarodnog prava.
Portparol filipinske obalske straže komodor Džej Tarijela rekao je da strategija funkcioniše. On je primetio da je kineski ambasador u Manili bio podstaknut da održi konferenciju za novinare kako bi objasnio stranu Pekinga usred gneva zbog javno objavljenog video snimka koji pokazuje kako brod kineske obalske straže cilja na vojni laser početkom februara koji je privremeno zaslepio dva člana posade Malapascua. Drugi Thomas Shoal.
„Mi smo David“, rekla je Tarijela, uporedivši Filipine sa nedostatkom junaka biblijske priče. „Verujemo da bismo objavljivanjem svih ovih agresivnih akcija Kine pronašli prijatelje koji bi kritikovali Golijata.
Teritorijalni sukobi koji uključuju Kinu, Filipine, Vijetnam, Maleziju, Tajvan i Brunej dugo su smatrani azijskom žarišnom tačkom i delikatnom linijom raseda u rivalstvu između Sjedinjenih Država i Kine u regionu.
Iako SAD ne polažu pravo na Južno kinesko more, one su rasporedile svoje ratne brodove i borbene avione za patrole i vojne vežbe sa regionalnim saveznicima kako bi podržale slobodu plovidbe i preletanja, za šta kažu da je u američkom nacionalnom interesu.
Portparol Stejt departmenta Metju Miler u subotu je nazvao medijsko izveštavanje o tim susretima „oštrim podsetnikom“ na kinesko „uznemiravanje i zastrašivanje filipinskih brodova dok oni obavljaju rutinske patrole unutar svoje ekskluzivne ekonomske zone. Pozivamo Peking da odustane od svog provokativnog i nesigurnog ponašanja.
Peking je kritikovao nedavni sporazum Filipina i SAD da se američkim snagama omogući pristup dodatnim filipinskim vojnim kampovima. Kina strahuje da će pristup Vašingtonu obezbediti vojne poligone i osmatračke ispostave na severu Filipina preko mora od Tajvana, koji Peking tvrdi kao svoju teritoriju, i u provincijama koje gledaju na Južno kinesko more, na koje Peking polaže pravo u celosti.
Miler je ponovo potvrdio ponovljena upozorenja Vašingtona da će pomoći u odbrani Filipina – svog najstarijeg saveznika u Aziji – ako filipinske snage, brodovi ili avioni budu napadnuti u Južnom kineskom moru.
Sa višestrukim sukobima koji se naziru u nečemu što izgleda kao mirno morsko prostranstvo, gde delfini i noćno nebo obasjano zvezdama šalju pomorce da zgrabe svoje kamere, skiper Malabriga Hulio Kolarina III rekao je da će uvek nastojati da ostane na desnoj strani geopolitičkog minskog polja.
