Ministar spoljnih poslova Toga nije imao ništa od toga. Govorio je o ubrzanom „afričkom buđenju“, o rešenosti da „borimo sopstvene bitke“, o odbijanju da bude prognan za dečiji sto, dok su mišićave velike sile 20. veka pomerale šahovske figure po tabli.
„Niko nije u centru sveta“, rekao je Robert Dusi na francuskom, naglašenim glasom. „Ne želimo da budemo potisnuti u drugi plan kako se svet razvija“.
Afrika je bila Dasijeva tema. Ali on je možda bio jedan od bilo kog broja lidera koji su govorili u Ujedinjenim nacijama prošle nedelje – glasovi manjih nacija koji obično privlače manje pažnje. Oni dolaze, iznose svoje pritužbe i zabrinutosti, a onda kiseonik gutaju drugi — često pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, piše AP.
Međutim, ove godine, uprkos visokom profilu Vladimira Zelenskog, stvari su delovale drugačije. Najviši lideri četiri od pet stalnih članica nisu prisustvovali. Klimatske promene su pomogle da se pojačaju zabrinutosti manjih nacija – ne slučajno, onih koje su najviše pogođene. I govor po govor, govornik po govornik, postalo je jasno: na međunarodnoj sceni, drugi glasovi počinju da se dižu — i da se čuju.
„Glas globalnog juga postaje sve glasniji“, rekao je Terens Majkl Dru, premijer karipske ostrvske države Sent Kits i Nevis. „Glasovi i iskustva Pacifika su stvar“, rekla je australska ministarka spoljnih poslova Peni Vong. „Naš apetit za transformativnim promenama nikada nije bio veći“, rekao je Gzavije Espot, premijer male evropske zemlje Andore.
„Generalna skupština je uvek najveća platforma za zemlje koje nisu u centru pažnje“, kaže Andžali Dajal, vanredni profesor međunarodne politike na Univerzitetu Fordham i stručnjak za Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije.
„Ali mislim da smo ove godine videli da više lidera obraća pažnju na najveću biračku jedinicu zemalja Ujedinjenih nacija — zemlje koje nisu velike sile, ali koje trpe najveće posledice i veoma retko dobijaju odlučujući glas“, rekla je ona.
Odakle dolazi zamah? Kao i kod mnogih uvoznih pitanja ovih dana, nema jedinstvenog odgovora.
Ove godine, jedan događaj je pomogao da se oslobodi prostor za neke glasove: plitko prisustvo lidera velikih nacija. Od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, govorile su samo Sjedinjene Države, u liku predsednika Džoa Bajdena. Ostale — Rusija, Kina, Francuska i Britanija — odlučile su da pošalju podređene, kao i Indija i Kanada.
Zamenica generalnog sekretara UN Amina Mohamed nazvala je to „razočaravajućom“. Ali to je značilo da manje nacije i koalicije imaju više kiseonika. Iskoristili su deo toga da se zalažu za šire bazirano stalno članstvo u Savetu bezbednosti, jedinom telu UN sa ovlašćenjem da preduzme vojnu akciju i uvede sankcije. Samo njeni stalni članovi mogu staviti veto na rezolucije, a frustracija zbog toga je duga i duboka.
„Globalna arhitektura upravljanja nije obezbedila pravičnost i inkluziju koji su potrebni“, rekao je Tandi Dordži, ministar spoljnih poslova azijske države Butan. Insistirao je na proširenju zastupljenosti u savetu — kome nedostaje stalni član iz Afrike ili Latinske Amerike. „Sve veća fragmentacija, polarizacija i rastuća nejednakost kojoj smo svedoci u svetu danas služe samo kao hitan poziv za jačanje multilateralizma.
Struktura Ujedinjenih nacija, slaže se većina zemalja, ne odgovara trenutnoj globalnoj konfiguraciji. Organizacija izgrađena posleratnom sredinom 20. veka da bi, u suštini, sprečila nacije koje bi mogle da unište svet da to učine, nije opremljena da se uhvati u koštac sa fragmentacijom koja je u toku dok sredina 21. veka kruži prema nama sa brzom evolucijom globalne strukture moći , govorio je govornik za govornikom.
Drugi faktori takođe pomažu da mekši glasovi postanu glasniji. Prikaz A: klimatske promene, koje su najteže pogodile najsiromašnije zemlje sveta — posebno ostrvske nacije čije je postojanje ugroženo porastom vode. Kada predsednik ostrvske države Kirabati, Taneti Maamau, kaže da njegova zemlja „proživljava sve intenzivniju sušu i obalnu poplavu“, to nije izjava iz druge ruke – i ljudi počinju da slušaju.
„Oni se udružuju i govore: ‘Mi smo prva linija najvećih svetskih problema, a jedini način da privučemo pažnju je ako se udružimo.’ To je bilo izuzetno efikasno u smislu glasa“, rekao je Dajal. „Kažu: ’Danas smo to mi. Sutra ćeš to biti ti.”
Pandemija i postepeno priznavanje — konačno — višegodišnjeg insistiranja generalnog sekretara Antonija Gutereša da je multilateralna planeta jedini put napred takođe pomažu stvarima.
Slično kao i klimatske promene, nejednakost vakcina koju je proizvela pandemija je goruća tema; manje nacije, kao najugroženije izborne jedinice, takođe imaju prirodne uloge koje pokreću to. „Dok se obnavljamo od pandemije, to moramo učiniti sa nepokolebljivom posvećenošću inkluzivnosti“, rekao je predsednik Sejšela Vavel Ramkalavan.
A koalicije jačaju izvan uobičajenih osumnjičenih poput G20 i Evropske unije. Postoji globalni jug uopšte, sa svojim savitljivim članstvom, ali posvećenošću zemljama u razvoju sa jedinstvenim zajedničkim potrebama. Postoje SIDS, ili male ostrvske države u razvoju, koje pričaju priče iz prve ruke o klimatskim promenama. A glas Afrike je jači nego ikad jer se zalaže za pravičnost, podržan novim stalnim mestom u G20 za Afričku uniju.
Onda je tu čista populacija. Očekuje se da će se samo Afrika udvostručiti sa svojih sadašnjih 1,3 milijarde do 2050. godine i činiti četvrtinu ljudi na planeti. Ove godine Indija je nadmašila Kinu i postala najmnogoljudnija nacija na svetu; njen lider, Narendra Modi, možda je preskočio sastanak UN-a, ali je pre dve nedelje bio domaćin G20 i iskoristio ga kao forum da trubi o podobnosti Indije kao lidera globalnog juga.
Kina je takođe iskoristila Generalnu skupštinu prošle nedelje da se predstavi kao članica Globalnog Juga i zajednice zemalja u razvoju. Iako je to pitanje neke debate – Kina takođe želi da bude percipirana kao ključna globalna sila – njen značaj prenosi prioritete drugih manje čuvih nacija, dok su veće nacije ometene drugim stvarima.
„Izgleda da je globalni sever, pod vođstvom SAD, zauzet pružanjem otpora rastućoj moći Kine i slabljenjem Putinove Rusije“, rekao je u mejlu Džićun Žu, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Baknel. „Nije ni čudo što Kina traži podršku u svetu u razvoju.
Čak je i Bajden usredsredio svoj govor u UN ne na velike sile čiji se lideri nisu pojavili, već na lidere u prostoriji. „Sjedinjene Države rade sveobuhvatno na tome da globalne institucije budu delotvornije i inkluzivnije“, rekao je on, dodajući da su u 21. veku „rezultati 21. veka preko potrebni.
To je, kao i mnoge druge primedbe koje su usledile u narednim danima, bilo priznanje nečeg ključnog: i zajednica nacija i same Ujedinjene nacije treba da se obrate svetu koji možda nije bio prepoznatljiv arhitektama posle Drugog svetskog rata poredak i globalna organizacija koja je ustala iz pepela.
Što nas vraća u Togo. Dussei je sigurno izrazio zabrinutost bezbroj manjih nacija kada je jasno rekao da je vrijeme da se čuje i sasluša – pojedinačno ili kao grupa, ali na način koji dolikuje civilizaciji 21. vijeka u kojoj su neke od najtežih okolnosti posećuju oni koji imaju najmanje resursa da se nose.
„Umorni smo od paternalizma“, rekao je Dussei. „Umorni smo od vaše snishodljivosti. Umorni smo od tvoje arogancije. Umorni smo. Umorni smo. Umorni smo.”
