Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sastao se 4. marta na sastanku kojim je predsedavala generalna direktorka Kristalina Georgieva. Osoblje je obavestilo Odbor o ekonomskim posledicama rata u Ukrajini i o mogućoj brzoj finansijskoj pomoći pogođenim zemljama.
Rat u Ukrajini rezultira tragičnim gubitkom života i ljudskim stradanjima, kao i nanošenjem ogromne štete ukrajinskoj fizičkoj infrastrukturi. Ona je poslala talas od više od milion izbeglica u susedne zemlje. Rusiji su najavljene sankcije bez presedana.
Iako je situacija i dalje veoma promenljiva i izgledi su podložni izuzetnoj neizvesnosti, ekonomske posledice su već veoma ozbiljne. Cene energenata i roba — uključujući pšenicu i druge žitarice — su porasle, dodajući inflatornim pritiscima zbog poremećaja u lancu snabdevanja i oporavku od pandemije Covid-19. Šokovi cena će imati uticaj širom sveta, posebno na siromašna domaćinstva za koja hrana i gorivo predstavljaju veći deo troškova. Ukoliko bi sukob eskalirao, ekonomska šteta bi bila još razornija. Sankcije Rusiji će takođe imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju i finansijska tržišta, sa značajnim prelivanjem na druge zemlje.
U mnogim zemljama, kriza stvara negativan šok i za inflaciju i za aktivnost, usred već povišenih pritisaka na cene. Monetarne vlasti će morati pažljivo da prate prenos rasta međunarodnih cena na domaću inflaciju, kako bi kalibrisale odgovarajuće odgovore. Fiskalna politika će morati da podrži najugroženija domaćinstva, kako bi se nadoknadili rastući troškovi života. Ova kriza će stvoriti složene političke kompromise, dodatno komplikujući politički pejzaž kako se svetska ekonomija oporavlja od krize pandemije.
U Ukrajini je, pored ljudskih žrtava, ekonomska šteta već velika. Morske luke i aerodromi su zatvoreni i oštećeni, a mnogi putevi i mostovi su oštećeni ili uništeni. Iako je veoma teško precizno proceniti potrebe za finansiranjem u ovoj fazi, već je jasno da će se Ukrajina suočiti sa značajnim troškovima oporavka i rekonstrukcije.
Ukrajina je već zatražila hitno finansiranje od 1,4 milijarde dolara u okviru Instrumenta za brzo finansiranje MMF-a. Osoblje očekuje da ovaj zahtev donese Izvršnom odboru na razmatranje već sledeće nedelje.
Sankcije koje su najavljene protiv Centralne banke Ruske Federacije ozbiljno će ograničiti njen pristup međunarodnim rezervama za podršku svom valutnom i finansijskom sistemu. Međunarodne sankcije ruskom bankarskom sistemu i isključenje jednog broja banaka iz SVIFT-a značajno su poremetili sposobnost Rusije da prima plaćanja za izvoz, plaća uvoz i učestvuje u prekograničnim finansijskim transakcijama. Iako je prerano da se predvidi pun uticaj ovih sankcija, već smo videli oštro smanjenje cena imovine, kao i kursa rublje.
Zemlje koje imaju veoma bliske ekonomske veze sa Ukrajinom i Rusijom su u posebnom riziku od oskudice i poremećaja u snabdevanju i najviše su pogođene sve većim prilivom izbeglica. Moldavija je zatražila proširenje i preoblikovanje svog postojećeg programa koji podržava MMF kako bi pomogla u pokrivanju troškova trenutne krize, a osoblje MMF-a aktivno razgovara o opcijama sa moldavskim vlastima.
Osoblje će nastaviti da prati efekte prelivanja na druge zemlje u regionu, posebno one sa postojećim programima koje podržava MMF i one sa povećanom ranjivošću ili izloženošću krizi. Rat koji je u toku i povezane sankcije takođe će imati ozbiljan uticaj na globalnu ekonomiju. Fond će savetovati naše zemlje članice o tome kako da kalibrišu svoje makroekonomske politike za upravljanje nizom prelivanja, uključujući poremećaje u trgovini, cene hrane i drugih roba i finansijska tržišta.
MMF će nastaviti da procenjuje situaciju koja se razvija i pruža pravovremene savete o politici, finansijsku podršku i tehničku pomoć našim zemljama članicama po potrebi, u bliskoj saradnji sa našim međunarodnim partnerima.
Originalni tekst saopštenja (na engleskom jeziku) možete videti na adresi:
