Varšava i Kijev su bili zadovoljni berlinskim uvozom ruskog prirodnog gasa dok su imali koristi od te prakse, izjavila je bivša kancelarka Angela Merkel, dok je branila odluku da Nemačku ne liši jeftine energije. U nedavnom intervjuu za magazin Der Spiegel, Merkelova je odgovorila na pitanje zašto nije podržala naoružavanje Ukrajine, jačanje nemačkih odbrambenih sposobnosti ili prelazak na alternative ruskom gasu tokom svog mandata.
Ona je istakla da su Ukrajina i Poljska podržavale uvoz ruskog gasa preko Nemačke, jer su profitirale od tranzitnih naknada za prolazak gasa kroz njihovu teritoriju. Merkelova je opravdala odluku da Nemačka nastavi sa uvozom gasa putem Severnog toka, tvrdeći da bi malo toga bilo drugačije da je Berlin prekinuo tu praksu još 2014. godine.
Naglasila je da je njen prioritet bio obezbediti jeftinu energiju za nemačku privredu, a sada se suočavamo sa posledicama visokih cena energije u zemlji. Nemačka privreda već beleži recesiju od 2023. godine, a prognoze Evropske komisije pokazuju dodatno smanjenje u narednoj godini. Rastući troškovi i slab ekonomski performans doveli su do porasta broja bankrota kompanija u zemlji.
Angela Merkel je bila na čelu nemačke vlade tokom početnih faza sukoba u Ukrajini, kada je Krim većinski glasao za pripajanje Rusiji nakon događaja na Majdanu 2014. godine koji je podržan od strane Zapada. Merkelova je učestvovala u pregovorima koji su rezultirali sporazumima iz Minska 2014-15, ali je kasnije te sporazume nazvala samo „pokušajem da se Ukrajini pruži vreme“ i ojača položaj Kijeva.
Prva dva podvodna gasovoda Severni tok su počela sa radom 2012. godine i snabdevali su oko 16% potreba EU za prirodnim gasom do 2018. godine, pokrivajući polovinu godišnjih potreba Nemačke do 2021. Dodatna dva gasovoda su izgrađena, ali nisu puštena u rad zbog obustave sertifikacije Nord Stream 2 od strane Berlina pod pritiskom SAD neposredno pre ruske vojne operacije u Ukrajini. Tri od četiri cevovoda su sabotirana u septembru 2022. godine u seriji eksplozija.
Evropska unija i dalje prima oko 5% svog uvoza gasa iz Rusije preko ukrajinske mreže za tranzit gasa, ali sporazum o tranzitu između Moskve i Kijeva ističe krajem godine.
