Reformistička koalicija predvođena bivšim premijerom Kirilom Petkovim verovatni je pobednik bugarskih parlamentarnih izbora nakon što su rezultati izlaznih anketa pokazali da je prva u nedelju, preneo je AP.
Izlazna anketa koju je sproveo Gallup International pokazala je koaliciju između stranke Nastavljamo promenu i desničarske Demokratske Bugarske sa 25,6 odsto, očigledno ispred bivšeg premijera stranke desnog centra GERB Bojka Borisova sa 24,8 odsto.
Prvi rezultati se očekuju u ponedeljak, ali bi mogli da prođu dani do objavljivanja konačnih zvaničnih rezultata. Ako potvrde izlaznu anketu, Petkova koalicija će dobiti mandat za formiranje vlade.
Čini se, međutim, da će za njega biti težak zadatak da pronađe saveznike za formiranje vladajuće koalicije u fragmentiranom parlamentu.
U prvim komentarima, politički analitičari su predvideli da bi rezultati, koji se ne razlikuju značajno od prethodna četiri izbora održanih u poslednje dve godine, mogli da dovedu do održive koalicije i ne isključuju mogućnost novih izbora.
Bugarska, koja je najsiromašnija članica Evropske unije, održala je svoje pete opšte izbore za dve godine i politički lideri su se nadali da će to okončati nestabilnost vlade i obezbediti put za prevazilaženje ekonomskih problema izazvanih ratom u Ukrajini.
Ali nizak odziv birača, procenjen na 40 odsto, pokazuje veliko razočaranje političarima koji se ne drže obećanja da će se boriti protiv korupcije i uvesti reforme. Upitan o mogućoj koaliciji sa Borisovljevom partijom GERB, ko-lider Demokratske Bugarske Hristo Ivanov rekao je da vladavina u koaliciji zahteva visok stepen poverenja i međusobnog razumevanja. On je dodao da ne misli da koalicija sa GERB-om ispunjava te uslove.
„Pre ćemo tražiti formulu koja se zasniva na nekoj vrsti jedinstva oko konkretnih prioriteta“, rekao je Ivanov.
Druga deonica reformske koalicije, stranka Nastavljamo promene, rekla je da bi takođe odbacila koalicioni sporazum sa GERB-om ako Borisov ostane na njegovom čelu.
Nastavljamo promenu, koji Borisova smatra figurom koja izaziva podele i optužuje ga da promoviše koruptivnu politiku, predložili su formiranje manjinske vlade uz podršku GERB-a, koji je odbio tu ideju.
Nakon što je glasao, Borisov je rekao da je mudrost političara jedini izlaz iz krize. On je rekao da Bugarska mora da ima stabilnu vladu „ako ne želimo da izvršimo samoubistvo kao nacija“.
„Biće katastrofa za zemlju, ako ne bude formirana vladajuća većina“, rekao je Borisov i dodao da je spreman na kompromis.
Borisov je odbio da komentariše početne rezultate rekavši da će radije sačekati zvaničan ishod glasanja.
Analitičari predviđaju da bi neki kompromis mogao biti napravljen, a žestoki protivnici bi mogli da nađu alternativu za uzastopne prelazne vlade koje je imenovao predsednik Rumen Radev, bivši vojni general, u poslednjih nekoliko godina, a koje su tiho pomerile orijentaciju zemlje ka Rusiji.
Tradicionalno, mnogi Bugari u ovoj bivšoj komunističkoj naciji dele proruska osećanja, što pruža plodno tlo za agresivnu propagandu Kremlja i obaveštajne aktivnosti u sadašnjoj zemlji članici NATO-a. Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je dublje podele u bugarskom društvu i podstakla podršku promoskovskim partijama.
Izlazne ankete pokazuju da ultra-nacionalistička partija Vazrazdane, jaka opozicija bilo kakvim akcijama protiv Putinove Rusije, proširuje svoje prisustvo u parlamentu sa 10% na 14% mesta.
