Ustavni savet Francuske u petak je odobrio nepopularan plan za povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine u pobedi predsednika Emanuela Makrona posle meseci masovnih protesta koji su oštetili njegovo rukovodstvo, preneo je Asošijeted pres.
Odluka je uznemirila ili razbesnela kritičare penzijskog plana. Stotine sindikalnih aktivista i drugih okupilo se mirno u Parizu u petak uveče pre nego što su neke grupe krenule u marš prema istorijskom trgu Bastilja i dalje, palivši kante za smeće i skutere dok je policija ispaljivala suzavac ili ih gurala nazad.
Sindikati i Makronovi politički protivnici obećali su da će održati pritisak na vladu da povuče zakon, a aktivisti su zapretili raštrkanim novim protestima u subotu.
Makronova kancelarija saopštila je da će zakon doneti narednih dana, a on je rekao da želi da se primeni do kraja godine. Premijerka Elizabet Born rekla je da odluka od petka „označava kraj institucionalnog i demokratskog puta ove reforme“, dodajući da nije bilo „pobednika“ u onome što se pretvorilo u sukob širom zemlje i najgore socijalne nemire u Francuskoj u poslednjih nekoliko godina.
Savet je odbacio neke mere u nacrtu zakona o penzijama, ali je veća starost bila centralna za Makronov plan i meta besa demonstranata. Vlada je tvrdila da je reforma potrebna da bi se penzioni sistem održao na površini kako stanovništvo stari; protivnici su umesto toga predložili povećanje poreza za bogate ili poslodavce i rekli da promene ugrožavaju teško stečenu mrežu socijalne zaštite.
U posebnoj, ali povezanoj odluci, savet je odbacio zahtev levičarskih poslanika da se dozvoli mogući referendum o utvrđivanju 62 godine kao maksimalne zvanične starosne granice za odlazak u penziju. Veće će odlučiti o drugom, sličnom zahtevu, sledećeg meseca.
Karl Fajfer, 62-godišnji penzioner koji protestuje ispred Gradske kuće, upozorio je da odluka Ustavnog saveta neće značiti kraj tenzija.
Članovi saveta su „neodgovorni, jer bes koji će odmah doći u zemlju je njihova krivica“, rekao je on.
Barmen Lena Kajo, 22, rekla je da je razočarana, ali ne i iznenađena odlukom.
„Protestujemo toliko nedelja, a vlada nas nije čula“, rekla je ona. „Radnici koji su od januara štrajkovali ili protestovali protiv zakona bore se „za svoja prava, ali ništa se ne menja“.
Kako su tenzije rasle nekoliko sati pre odluke, Makron je pozvao sindikate da se sastanu sa njim u utorak, bez obzira na odluku Ustavnog saveta, saopštio je njegov kabinet. Sindikati su odbili Makronov poziv, uz napomenu da je on odbio njihove prethodne ponude za sastanak i pozvali na nove masovne proteste 1. maja, Međunarodnog dana prava radnika.
Sindikati su od januara bili organizatori 12 protesta širom zemlje i imaju ključnu ulogu u pokušaju da suzbiju preterane reakcije demonstranata. Nasilje džepova ultra-levičarskih radikala obeležilo je inače mirne marševe širom zemlje.
Plan za povećanje starosne granice za odlazak u penziju trebalo je da bude Makronova pokazna mera u njegovom drugom mandatu.
Odluka saveta zatvara višemesečne burne debate u parlamentu i žar na ulicama.
Spontane demonstracije održane su širom Francuske uoči odluke devetočlanog saveta. Protivnici penzione reforme blokirali su ulaze u neke gradove, uključujući Ruan na zapadu i Marsej na jugu, usporavajući ili zaustavljajući saobraćaj.
Premijerku je prekinula dok je posetila supermarket izvan Pariza od strane grupe ljudi koji su skandirali: „Mi to ne želimo“, misleći na način na koji je zaobišla glasanje poslanika za unapređenje penzijske reforme.
Odluka vlade da zaobiđe parlamentarno glasanje u martu korišćenjem posebnih ustavnih ovlašćenja povećala je bes protivnika te mere, kao i njihovu odlučnost. Druga grupa je čekala Bornea na parkingu.
Lideri sindikata rekli su da će se odluke Ustavnog saveta poštovati, ali su obećali da će nastaviti proteste u pokušaju da nateraju Makrona da povuče tu meru.
Lider umerenog CFDT-a, Loran Berger, upozorio je da će „biti posledica“.
Nadajući se da će tu odluku poništiti, sindikati i neki demonstranti podsetili su se na paralele sa osporenom merom iz 2006. o ugovorima o radu za mlade koja je poslala studente, kojima su se pridružili sindikati, na ulice. Taj zakon je prošao kroz parlament bez glasanja i dao mu je zeleno svetlo Ustavnog saveta – da bi kasnije bio ukinut kako bi se unelo smirenje u zemlji.
Poslanica krajnje desnice Marin Le Pen osudila je penzijsku reformu kao „brutalnu i nepravednu“. U izjavi je rekla da će reforma, kada se sprovede u praksu, „označiti definitivni raskid između francuskog naroda i Emanuela Makrona“.
Ankete su dosledno pokazale da se većina francuskih građana protivi da radi još dve godine pre nego što bude u mogućnosti da ubire penzije. Zakon takođe zahteva da ljudi rade 43 godine da bi dobili punu penziju, između ostalih promena u sistemu.
