Francuski predsednik Emanuel Makron potpisao je u subotu zvanične dokumente kojima se odobravaju prijave Finske i Švedske za članstvo u NATO. Dok je Makron svojevremeno nazvao vojni blok predvođen SAD „mrtvim u mozgu“, on je promenio kurs otkako je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini.
Francuski parlament odobrio je predlog proširenja ranije ovog meseca, nakon što su dve nordijske zemlje podnele zahtev za pridruživanje alijansi u maju. Podnošenjem peticije zapadnom bloku za članstvo, obe su se odrekle svog prethodnog nesvrstavanja, pri čemu je Finska bila zvanično neutralna ubrzo nakon Drugog svetskog rata, a Švedska od početka 19. veka.
„Ovaj suvereni izbor Finske i Švedske, dva evropska partnera, omogućiće jačanje njihove bezbednosti u suočavanju sa trenutnom pretnjom u njihovom neposrednom susedstvu“, navodi se u saopštenju Jelisejske palate, koje citira AFP, uz „pretnju“ u pitanju, pretpostavlja se da se odnosi na Rusiju.
Dok je Moskva u maju upozorila Švedsku i Finsku na „ozbiljne vojne i političke posledice“ ukoliko bi dovršile svoje kandidature za članstvo u NATO-u, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da, pošto Rusija nema teritorijalne sporove ni sa jednom od ovih država, Moskva je relativno neometana perspektivom .
Nasuprot tome, Rusija je decenijama opisivala perspektivu Ukrajine u NATO savezu kao neprihvatljivu bezbednosnu pretnju, slanjem trupa u zemlju delimično u nastojanju da spreči ovakav ishod. Da se Ukrajina pridružila alijansi, njena teritorijalna pretenzija na Krim – koji je glasala za pridruživanje Ruskoj Federaciji 2014. – mogla bi dovesti NATO u direktan sukob sa Rusijom.
Svih 30 članica NATO-a moraju ratifikovati nove članove u alijansi. Turska je u maju zapretila da će staviti veto na kandidature Finske i Švedske za članstvo, navodeći navodnu podršku Stokholma i Helsinkija Kurdima koje Ankara smatra teroristima. Očigledno je postignut provizorni sporazum između Turske i Nordika, a Švedska je u četvrtak najavila izručenje turskog državljanina njegovoj matičnoj zemlji. Nejasno je da li je osumnjičeni bio na listi navodnih terorista koje Ankara traži.
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je u četvrtak da će se njegova vlada sastati sa finskim i švedskim zvaničnicima kasnije ovog meseca kako bi dalje razgovarali o zahtevima dve države za NATO.
Više od 20 od 30 članica NATO-a sada je ratifikovalo prijave Finske i Švedske, a američki predsednik Džo Bajden potpisao je zvanične dokumente u utorak.
Makronov potpis dolazi tri godine nakon što je opisao alijansu iz doba Hladnog rata kao „mrtvu mozga“ i predložio da EU brine o sopstvenim odbrambenim potrebama sa zajedničkom evropskom vojskom. Međutim, Makron je od tada promenio svoj stav, opisujući sukob u Ukrajini kao „elektrošok buđenja“ za NATO.
Francuski predsednik se, međutim, klonio neke oštrije antiruske retorike svojih NATO saveznika. Iako je Francuska podržavala uzastopne runde sankcija EU i slala oružje Ukrajini, Makron je rekao francuskoj dokumentarnoj ekipi u junu da je njegov cilj da „pomogne Ukrajini da pobedi… a ne da se bori protiv Rusije, a kamoli da je uništi“, kako je rekao „Anglosaksonski“ lideri to žele.
