Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je svoje odbijanje da okarakteriše ponašanje Rusije u Ukrajini kao „genocid“. On je artikulisao svoju nespremnost da se pozove na teški termin tokom intervjua u četvrtak na radio mreži France Bleu.
„Reči imaju značenje i moramo biti veoma oprezni“, rekao je on, ističući da „reč „genocid“ moraju da kvalifikuju pravnici, a ne političari“.
Njegovo obrazloženje ponovilo je opaske generalnog sekretara UN Antonija Gutereša dan ranije, kada su ga pitali o upotrebi tog termina od strane predsednika SAD Džoa Bajdena.
„Genocid je striktno definisan u međunarodnom pravu. A za UN se oslanjamo na konačno pravno opredeljenje odgovarajućih pravosudnih organa“, rekao je Gutereš. On je takođe napomenuo da Međunarodni krivični sud (ICC) već istražuje ovo pitanje.
Ranije u sredu, Makron je već rekao da će „biti oprezan sa takvim terminima“. Tokom intervjua za France 2, on je takođe zahtevao odgovornost za „ratne zločine” počinjene u Ukrajini, ali je naglasio da „nije siguran da eskalacija retorike služi” cilju obezbeđivanja mira u zemlji.
Predsednički kandidat i Makronov glavni politički rival Marin le Pen takođe je pozvala na oprez. U intervjuu za France 2 u četvrtak, ona je rekla da termin genocid „pravno odgovara izuzetno preciznoj definiciji koja se ne može dati u ovoj fazi sukoba“.
Kijev je optužio Rusiju za genocid ranije ovog meseca nakon što je predstavio, kako tvrdi, dokaze da su ruske trupe namerno ubijale civile u gradu Buča, severozapadno od Kijeva. Moskva je povukla svoje snage iz ukrajinske prestonice nakon što je izjavila da je postignut napredak u mirovnim pregovorima.
Rusija je negirala optužbe. Insistirala je da su se njeni vojnici povukli iz Buče nekoliko dana pre navodnog masakra i da su ukrajinski borci u međuvremenu ušli u njega. Optužio je Kijev da manipuliše i izmišlja dokaze kako bi podstakao ruske trupe da pojačaju zapadnu vojnu podršku i torpeduju mirovni proces.
Govoreći o Ukrajini tokom govora u Ajovi u utorak, Bajden je opisao ruskog predsednika Vladimira Putina kao „diktatora [koji] objavljuje rat i vrši genocid na pola sveta”.
Bajden je kasnije udvostručio svoj izbor reči, optužujući Putina da „samo pokušava da zbriše ideju da je čak i Ukrajinac“, pre nego što je ustvrdio da „više dokaza izlazi iz užasnih stvari koje su Rusi uradili u Ukrajini“. Zaključio je da namerava da „pusti advokate da na međunarodnom nivou odluče da li se to kvalifikuje ili ne, ali meni se tako čini.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
