Đorđa Meloni, čija je politička partija neofašističkih korena dobila najviše glasova na nacionalnim izborima u Italiji prošlog meseca, položila je u subotu zakletvu kao prvi premijer krajnje desnice u zemlji od kraja Drugog svetskog rata. Ona je takođe prva žena koja je bila premijer.
Meloni (45) je položila zakletvu pred predsednikom Serhiom Matarelom, koji je u petak od nje zvanično zatražio da formira vladu.
Njena stranka Braća Italije, koju je suosnivala 2012. godine, vladaće u koaliciji sa desničarskom Ligom Matea Salvinija i konzervativnom Forca Italijom na čelu sa bivšim premijerom Silviom Berluskonijem, čije su partije izgubile popularnost među biračima poslednjih godina.
Meloni je potpisao obećanje da će biti veran italijanskoj posleratnoj republici, a Matarela ga je protivpotpisao. Kao šef države, predsednik služi kao garant italijanskog ustava, sastavljenog u godinama neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata i smrti fašističkog diktatora Benita Musolinija.
24 ministra u Meloninoj vladi takođe su položili zakletvu u raskošnoj sobi Kvirinalske palate.
Meloni nije davala javne komentare u prvim satima na funkciji. Očekuje se da će ona izložiti svoje prioritete kada bude predlagala podršku u parlamentu uoči glasanja o poverenju koje se traži od novih vlada sledeće nedelje.
Glasovi bi mogli da ukažu na bilo kakve pukotine u koaliciji tri stranke ako se bilo koji od Berluskonijevih ili Salvinijevih poslanika, možda nezadovoljnih što nisu dobili ministarstva koja žele za svoje stranke, ne okupe iza nje.
Melonijeva vlada zamenjuje onu koju vodi Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke, koga je Matarela imenovao 2021. da vodi koaliciju nacionalnog jedinstva pandemije. Meloni je odbio da se pridruži toj koaliciji, insistirajući da birači moraju odlučiti o sastavu svojih vlada.
Tokom svoje kampanje za izbore 25. septembra, Meloni je insistirala da će nacionalni interesi prevladati nad politikom Evropske unije ako dođe do sukoba.
Salvinijeva desničarska stranka Liga povremeno je bila evroskeptična. Poštovalac ruskog predsednika Vladimira Putina, Salvini je doveo u pitanje mudrost sankcija EU protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, tvrdeći da one više rizikuju da povrijede italijanske poslovne interese nego ruske.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zvučala je optimistično u tvitu sa čestitkama navodeći da je Meloni prva žena koja je bila premijerka.
„Računam i radujem se konstruktivnoj saradnji sa novom vladom u izazovima sa kojima se zajedno suočavamo“, rekao je šef EU.
Meloni je to uzvratila na Tviteru Fon der Lajen da je „željna i spremna da radi sa vama na jačanju otpornosti EU na naše zajedničke izazove“.
Jedan od neposrednih izazova za Melonija biće da obezbedi da Italija ostane čvrsto usklađena sa drugim velikim nacijama na Zapadu u pomaganju Ukrajini u borbi protiv invazije Rusa.
U danima pre nego što je postala premijerka, Meloni je pribegla ultimatumu svom drugom glavnom koalicionom partneru, Berluskoniju, zbog njegovih navodnih simpatija prema Putinu i odbacujućih komentara o ukrajinskom predsedniku.
Berluskoni je, u primedbama poslanicima Forca Italia, činilo se da opravdava rusku invaziju u februaru da bi se u ukrajinskoj prestonici uspostavila, kako je rekao, „pristojna“ vlada.
Nakon što je jasno stavila do znanja da zahteva nepokolebljivu podršku Ukrajini, kao i stavove NATO-a i EU u vezi sa ruskim ratom – „Italija sa nama u vladi nikada neće biti slaba karika Zapada,“ rekla je – Meloni je izabran za ministra spoljnih poslova dugogodišnjeg Berluskonija sa solidnim pro-EU akreditivima. Antonio Tajani je ranije bio predsednik Evropskog parlamenta.
U svom tvitu sa čestitkama za Meloni, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije pomenuo da ga je Berluskoni udario. „Radujem se nastavku plodne saradnje kako bismo osigurali mir i prosperitet u Ukrajini, Italiji i svetu! – napisao je Zelenski.
Meloni je kasnije u subotu odgovorio da će Italija „uvek biti na strani hrabrog naroda Ukrajine koji se bori za svoju slobodu i pravi mir. Niste sami!“
Američki predsednik Džo Bajden je, čestitajući Meloniju, pohvalio Italiju kao „vitalnog saveznika u NATO-u i bliskog partnera dok se naše nacije zajedno suočavaju sa zajedničkim globalnim izazovima“.
„Kao lideri G-7, radujem se nastavku unapređenja naše podrške Ukrajini, pozivanju Rusije na odgovornost za njenu agresiju, obezbeđivanju poštovanja ljudskih prava i demokratskih vrednosti i izgradnji održivog ekonomskog rasta“, rekao je Bajden.
Novi premijer se kasnije zahvalio Bajdenu na čestitkama.
„Sjedinjene Države i Italiju ujedinjuje duboko prijateljstvo i transatlantsko partnerstvo, zasnovano na zajedničkim vrednostima“, naveo je Meloni u saopštenju, pozivajući se na NATO. Ona je dodala da je željna zajedničkog rada „za slobodu i međunarodnu bezbednost“.
Uz potencijalno kolebanje u parlamentu od strane njenih saveznika koji simpatišu Rusiju, kao i bivšeg premijera Đuzepea Kontea, populističkog opozicionog lidera, zbog nastavka isporuke oružja Ukrajini, Meloni je imenovala jednog od suosnivača svoje stranke, Gvida Krozeta, za ministra odbrane.
Dok je Meloni sebe rekla kao ključnu za borbu protiv levičarske ideologije, Krozeto je zvučao pomirljivije.
„Ko god da vlada predstavlja čitavu naciju, skida partizansku odeću i preuzima kolektivnu odgovornost“, rekao je novi ministar odbrane novinarima.
Evropska politička desnica, željna da dominira na kontinentu, likovala je Melonijevim dolaskom na vlast.
Liderka francuske krajnje desnice Marin Le Pen, pozivajući se na Melonija i Salvinija, napisala je na Tviteru: „Širom Evrope patriote dolaze na vlast, a sa njima i ova Evropa nacija.
Mađarski premijer Viktor Orban takođe je pozdravio rođenje nove italijanske vlade kao „veliki dan za evropsku desnicu“.
U svakom neobičnom dodiru za zemlju naviknutu na politiku i moć u kojoj dominiraju muškarci, Melonijev saputnik, novinar u Berluskonijevoj medijskoj imperiji, prisustvovao je subotnjoj ceremoniji polaganja zakletve zajedno sa šestogodišnjom ćerkom para, Ginevrom.
