Peking kritikuje SAD što redovno krše međunarodne zakone, a zatim optužuju druge da čine isto.
Peking je još jednom udario Vašingtonu, navodeći da SAD „nemaju pravo da govore o pravilima“ nakon što su ih same u više navrata prekršile.
Tokom dnevnog brifinga za štampu u ponedeljak, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan zamoljen je da odgovori na nedavne komentare američkog državnog sekretara Antonija Blinkena, koji je izjavio da Kina predstavlja „najozbiljniji i dugoročni izazov“ međunarodnom poretku. .
Džao je odgovorio rekavši da je Blinkenov politički govor bio „pun laži“ i da su, u stvari, SAD predstavljale najveći izazov svetu. On je primetio da „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ koji su predložile SAD zapravo znači onaj zasnovan na „američkim pravilima“, koja služe za očuvanje interesa i hegemonije Vašingtona.
On je dodao da iako je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji već osudio Blinkenov govor prošle nedelje, važno je navesti „neke činjenice i brojke“ kako bi se „shvatile laži i licemerne zablude Sjedinjenih Država“.
Kao primer, Džao je ukazao na činjenicu da su od kraja Drugog svetskog rata SAD pokušale da zbace više od 50 stranih vlada i da su se grubo mešale u demokratske izbore u najmanje 30 okruga, citirajući delo Vilijama Bluma „Demokratija: najsmrtonosnija Amerika“. Izvoz.“ Takođe je primetio da su, prema izveštaju Univerziteta Braun, od 2001. godine, ratovi i vojne operacije koje su pokrenule SAD u ime „kontraterorizma“ odnele preko 800.000 života i dovele do preko 20 miliona izbeglica iz pogođenih zemalja poput Avganistan, Irak i Sirija.
Džao je dalje izjavio da su SAD najveći „razarač međunarodnog poretka” i da se pridržavaju samo koncepta „američkog izuzetnosti” i „američko-centrične teorije”. On je dodao da je sklonost Vašingtona da krši ugovore i ulazi i izlazi iz međunarodnih grupa po volji postala norma, napominjući da su se od 1980-ih SAD povukle iz 17 međunarodnih organizacija i sporazuma, uključujući Savet UN za ljudska prava, Svetsku zdravstvenu organizaciju , UNESCO i drugi ugovori.
„Sjedinjene Države su se otvoreno maskirale u „sudije“ međunarodnih pravila, koristeći takozvanu „svetiljku“ pravila da bi obasjale druge, ignorišući sopstvenu „tamu pod svetlima“. Kada američki političari verodostojno drže Konvenciju UN o pomorskom pravu da bi razgovarali o stvarima, pitam se da li znaju da SAD nisu čak ni potpisnica UNCLOS-a.“
On je naglasio da SAD „nemaju pravo da uopšte govore o pravilima“ niti da optužuju bilo koga za kršenje međunarodnih zakona, jer Vašington stalno krši pravila i to čini više od bilo koga drugog. Džao je dodao da SAD poštuju pravila samo kada služe njenim interesima i hegemoniji, a da ih potpuno zanemaruju ako to ne čine.
„Želeo bih da postavim nekoliko pitanja SAD: kada SAD bezobzirno vode ratove protiv suverenih nacija i upuštaju se u „obojene revolucije“, koja su tačno pravila?“ upita Džao. On je takođe ukazao na to kako su SAD „agresivno uvele nezakonite jednostrane sankcije i zarobile narod tih zemalja“, propustile da plati milijardu dolara duga UN-u i 1,4 milijarde dolara za mirovne napore, i pokušale da stvore „indopacifičku verziju NATO-a “, što bi narušilo bezbednost u regionu i podrilo međunarodni sistem nuklearnog neširenja.
Džao je zaključio navodeći da je spoljna politika SAD „otelovljenje diplomatije prinude“, koja stavlja domaće zakone iznad međunarodnih pravila i neselektivno nameće nezakonite jednostrane sankcije i dugoročnu jurisdikciju suverenim zemljama.
