Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto, prema izlaznim anketama.
U Francuskoj, krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje (RN) predvođena Marin Le Pen osvojila je 31,5% glasova, što je čini vodećom snagom. Koalicija koju predvodi predsednik Emanuel Makron zauzela je drugo mesto sa 15,2% glasova, dok je Socijalistička partija treća sa 14%. Leva stranka Nepokorena Francuska dobila je 8,7%, a Republikanci 7,2%.
U Evropskom parlamentu, Francuska će imati 81 poslanika, od kojih će 30 pripasti krajnje desnoj grupi Identitet i demokratija, 14 liberalnoj grupi Obnovimo Evropu, a 13 Progresivnoj alijansi socijalista i demokrata (S&D).
U Nemačkoj je konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) osvojila 29,5% glasova, dok je krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) druga sa 16,5%. Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca osvojile su 14%, Zeleni 12%, a Savez Sare Vagenkneht 5,5%.
Od 96 nemačkih poslanika, Evropska narodna stranka (EPP) dobiće 30, Zeleni/EFA 16, Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) 14, liberalna grupa Obnovimo Evropu osam, a Levica četiri. AfD će imati 19 poslanika.
U Austriji je krajnje desna Slobodarska partija Austrije osvojila 27% glasova, dok je konzervativna Austrijska narodna stranka druga sa 23,5%, a socijaldemokrate treće sa 23%. Zeleni i liberalna stranka NEOS imaju po 10,5%.
Od 20 austrijskih poslanika, krajnje desna grupa Identitet i demokratija dobiće šest, EPP i S&D po pet, a Zeleni/EFA i Obnovimo Evropu po dva.
U Holandiji je koalicija zelenih i socijalista dobila 21,6% glasova, dok je desničarska Stranka za slobodu druga sa 17,7%. Od 31 holandskog poslanika, Identitet i demokratija i Obnovimo Evropu će imati po sedam, EPP šest, Zeleni i S&D po četiri, a Levica i ECR po jednog.
Ostale zemlje
- Španija: Konzervativna Narodna stranka osvojila je 32,4%, socijalisti 30,2%, Voks 10,4%.
- Hrvatska: HDZ je osvojio 33,7%, koalicija oko SDP 27,8%, Domovinski pokret 8,7%.
- Grčka: Nova demokratija 30%, Siriza 16,7%, PASOK 12,4%.
- Bugarska: GERB i Savez demokratskih snaga 26,2%, Nastavljamo sa promenom i Demokratska Bugarska 15,7%, Preporod 15,4%.
- Danska: Obnovimo Evropu četiri mandata, S&D i Zeleni/EFA po tri, EPP dva, Levica i Identitet i demokratija po jedan.
- Kipar: EPP dva mandata, Levica i S&D po jedan, dva mandata ne pripadaju nijednoj grupi.
- Malta: Laburistička partija 44,7%, Nacionalistička stranka 42,5%, po tri mandata EPP i S&D.
Ovi rezultati pokazuju značajan uspon krajnje desnih stranaka u nekoliko ključnih zemalja, što može imati ozbiljan uticaj na buduću politiku Evropske unije.
