Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružiće se liderima Francuske, Nemačke, Velike Britanije i desetina drugih u petak na bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj na kojoj će razgovarati o sledećim koracima u podršci Ukrajini dok se ruska invazija bliži svojoj jednogodišnjoj godišnjici, preneo je AP.
Prvi put u dve decenije Rusija nije pozvana na Minhensku bezbednosnu konferenciju, godišnji skup svetskih lidera, političara i stručnjaka za bezbednost, koji bi trebalo da bude otvoren video obraćanjem ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Haris se vraća na scenu na konferenciji godinu dana nakon što je podelila američka upozorenja, samo nekoliko dana pre početka invazije, da će Rusija napasti svog suseda. U svom govoru u subotu, potpredsednica će izneti šta je ulog u ratu i zašto je to važno, kako bi se podstakla podrška SAD Ukrajini koliko god je potrebno, saopštila je Bela kuća.
Neki republikanci u Kongresu pozivaju da se prekine vojna i finansijska pomoć Kijevu, a nova anketa Centra za istraživanje javnih poslova Associated Press-NORC pokazuje da je podrška američke javnosti za pružanje oružja Ukrajini i direktnu ekonomsku pomoć opala.
Haris će se sastati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i britanskim premijerom Rišijem Sunakom na marginama minhenskog foruma kako bi razgovarali o narednim koracima u podršci Ukrajini na bojnom polju i naporima da se nametnu troškovi Rusiji, saopštila je Bela kuća. Ona će takođe imati zajednički sastanak sa premijerima Finske i Švedske na kojem će istaći snažnu podršku Vašingtona njihovim aplikacijama za ulazak u NATO.
Ranije vojno nesvrstane nordijske zemlje požurile su da traže članstvo u NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali je njihovo pristupanje zadržala Turska, koja je izvršila pritisak na Švedsku da se obračuna sa prognanim kurdskim militantima i drugim grupama koje turska vlada razmatra bezbednosne pretnje. Mađarska je takođe odložila odobravanje dve nordijske ponude. Sve zemlje NATO-a moraju da odobre nove članice u alijansi.
Trodnevnoj konferenciji trebalo bi da prisustvuje i američki državni sekretar Antoni Blinken. Kao i kineski najviši diplomata, Vang Ji, što ukazuje na mogućnost sastanka između dve nedelje nakon što su SAD 4. februara oborile osumnjičeni kineski špijunski balon kod obale Južne Karoline.
Incident je izazvao novu krizu u američko-kineskim odnosima i naterao Blinkena da otkaže planiranu posetu Pekingu. Stejt department je ranije ove nedelje saopštio da u Minhenu nije zakazan sastanak Blinken-Vang, ali je portparol Ned Prajs dodao da SAD „uvek procenjuju opcije za diplomatiju“.
Konferencija će okupiti oko 40 šefova država i vlada, kao i političare i stručnjake za bezbednost iz skoro 100 zemalja. Osim Rusa, organizatori nisu pozvali zvaničnike iz Irana zbog krvavog gušenja antivladinih protesta širom zemlje u Islamskoj Republici.
Ruski zvaničnici su bili pozvani, ali nisu prisustvovali prošlogodišnjoj konferenciji u Minhenu, koja je završena samo četiri dana pre početka invazije na Ukrajinu 24. februara.
