Lider grčke konzervativne stranke Nova demokratija Kirijakos Micotakis obećao je da će ubrzati reforme nakon svoje ubedljive pobede u nedelju na drugim izborima u zemlji u poslednjih pet nedelja koji su mu omogućili udobnu parlamentarnu većinu za formiranje vlade na drugu četvorogodišnju termin, piše AP.
Vesele pristalice okupile su se ispred sedišta stranke u Atini, navijajući, pljeskajući, priređujući vatromet i mašući plavo-belim zastavama. Skoro potpuni rezultati pokazuju da je njegova stranka osvojila nešto više od 40,5% glasova, srušivši njegovog glavnog rivala, levičarsku stranku Siriza, koja se borila da dostigne 18%, što je 2 procentna poena manje nego na poslednjim izborima u maju.
„Sa današnjim izbornim rezultatom, Grčka otvara novo, istorijsko poglavlje u svom toku“, rekao je Micotakis u televizijskoj izjavi. Glasači su nam, rekao je, „dali snažan mandat da se brže krećemo na putu velikih promena koje su potrebne našoj zemlji. Na glasan i zreo način oni su trajno zatvorili traumatski krug laži i toksičnosti koji su držali zemlju unazad i podelili društvo.”
Njegov drugi premijerski mandat „može da transformiše Grčku dinamičnim tempom razvoja koji će povećati plate i smanjiti nejednakost, sa boljom i besplatnom javnom zdravstvenom zaštitom, sa efikasnijom i digitalnijom državom i jakom državom“, dodao je on.
Nedeljno glasanje usledilo je nešto više od nedelju dana nakon što se migrantski brod prevrnuo i potonuo kod zapadne obale Grčke, ostavivši stotine ljudi mrtvih i nestalih i dovodeći u pitanje postupke grčkih vlasti i strogu migracionu politiku zemlje. Ali katastrofa, jedna od najgorih na Mediteranu poslednjih godina, nije uticala na izbore, sa domaćim ekonomskim pitanjima u prvim redovima umova birača.
Predviđeno je da Micotakisova partija osvoji 158 od 300 mesta u parlamentu, zahvaljujući promeni izbornog zakona koji pobedničkoj stranci daje bonus mesta. Prethodni izbori u maju, sprovedeni po sistemu proporcionalnog predstavništva, ostavili su mu pet mandata manje od većine uprkos tome što je osvojio skoro 41% glasova, i odlučio je da traži jači mandat na drugim izborima, a ne da pokušava da formira koaliciona vlada sa manjom strankom.
Odziv birača je, međutim, bio nizak u nedelju, sa nešto manje od 53 odsto birača sa pravom glasa, u poređenju sa nešto više od 61 odsto na izborima u maju.
Sve u svemu, osam partija je premašilo cenzus od 3% za ulazak u parlament, uključujući ultrareligioznu stranku i krajnju desničarsku stranku koju podržava zatvoreni bivši poslanik iz nacistički inspirisane, a sada zabranjene stranke Zlatna zora.
Micotakis, 55, vodio je kampanju na platformi obezbeđivanja ekonomskog rasta i političke stabilnosti dok se Grčka postepeno oporavlja od brutalne skoro decenijske finansijske krize.
Njegov glavni rival, 48-godišnji Aleksis Cipras, bio je premijer od 2015. do 2019. godine – jedne od najturbulentnijih godina finansijske krize u Grčkoj. Njegov nastup u nedelju ostavlja ga u borbi za svoj politički opstanak. Posle lošeg rezultata na majskim izborima, borio se da okupi svoju biračku bazu, što je zadatak bio komplikovan zbog otcepljenih partija koje su formirali neki od njegovih bivših saradnika.
„Izborni rezultati su očigledno negativni za nas“, rekao je pokorni Cipras u televizijskoj izjavi. „Doživeli smo ozbiljan izborni poraz. Ali verujem da je izborni rezultat uglavnom negativan za društvo i za demokratiju“, dodao je on, ukazujući na to da su tri male desničarske stranke osvojile dovoljno glasova da uđu u parlament.
O njegovoj sudbini bi, rekao je, na članovima stranke da odluče, a kojim kursom sama stranka sada mora da ide.
Članovi stranke će „biti pozvani da nam svima sude i da osmisle strategiju koja odgovara ovim teškim okolnostima“, rekao je Cipras.
Micotakis, diplomac Harvarda, dolazi iz jedne od najistaknutijih političkih porodica u Grčkoj. Njegov pokojni otac, Konstantin Micotakis, bio je premijer 1990-ih, njegova sestra je bila ministar spoljnih poslova, a njegov nećak je sadašnji gradonačelnik Atine. Mlađi Micotakis je obećao da će rebrendirati Grčku u pro-poslovnu i fiskalno odgovornu članicu evrozone.
Strategija je do sada funkcionisala. Nova demokratija je razbila Sirizu u maju, ključno osvojivši socijalistička uporišta na ostrvu Krit i oblastima sa nižim prihodima u okolini Atine, od kojih su neka po prvi put.
Uprkos skandalima koji su pogodili Micotakisovu vladu kasno u njenom mandatu, uključujući otkrića o prisluškivanju na meti visokih političara i novinara, i smrtonosnu železničku nesreću 28. februara koja je razotkrila loše mere bezbednosti u javnom prevozu, birači izgleda srećni što se vraćaju na vlast premijera koji je obezbedio privredni rast i smanjio nezaposlenost.
„Naša očekivanja su da će zemlja nastaviti putem razvoja koji je imala poslednjih godina“, rekao je radnik osiguravajućeg društva Konstantinos, koji je rano ujutru stigao na biračko mesto u severnoj Atini sa svojom tek venčanom nevestom Marijetom, koja je još uvek u njenu venčanicu, pravo sa njihovog svadbenog prijema. Tražio je da se njegovo prezime ne koristi.
Nedeljno glasanje je održano po izbornom sistemu koji daje bonus od 25 do 50 mesta pobedničkoj stranci, u zavisnosti od njenog učinka, što stranci olakšava da osvoji više od potrebnih 151 mesta u parlamentu od 300 članova. formiraju vladu.
