Generalni sekretar Saveta Evrope Marija Pejčinovič-Burič je predložila različite opcije za stvaranje specijalnog tribunala za privođenje ruskog rukovodstva pravdi, kao i odgovarajuću pomoć Saveta Evrope.
Kako prenosi „Evropska istina“, Pejčinovič-Burič je predlog uputila vladama država članica Saveta Evrope u informativnom dokumentu, koji je takođe objavljen.
Pejčinovič-Burić je predložila različite opcije za stvaranje specijalnog tribunala i istakla potrebu za pouzdanim pravnim okvirom.
Na primer, predložila je stvaranje specijalnog tribunala sklapanjem multilateralnog sporazuma između Ukrajine i drugih zainteresovanih država na osnovu presedana Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu, Međunarodnog vojnog suda za Daleki istok ili Međunarodnog krivičnog suda.
Druga opcija bi mogla biti stvaranje specijalnog tribunala na osnovu sporazuma između Ukrajine i međunarodne organizacije, posebno Ujedinjenih nacija. Pravno je moguće stvaranje specijalnog tribunala direktno od strane UN na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN, ali ne izgleda obećavajuće zbog verovatne upotrebe prava veta od strane Ruske Federacije.
Rezolucija koju je usvojila Generalna skupština UN neće moći da stvori međunarodne obaveze obavezujuće za bilo koju državu. Stoga, tvrdi Pejčinovič-Burić, ne izgleda moguće tvrditi da UN kao takve mogu da osnuju međunarodni tribunal. Umesto toga, rezolucija Generalne skupštine UN mogla bi da ponudi generalnom sekretaru UN da zaključi sporazum između Ukrajine i UN o stvaranju međunarodnog tribunala za krivično gonjenje zločina agresije na Ukrajinu.
Takav bilateralni ugovor bi se lakše zaključio i mogao bi brže da stupi na snagu od multilateralnog.
Druga opcija bi mogao da bude hibridni tribunal zasnovan na ukrajinskom zakonu i odobren ili podržan od strane Generalne skupštine UN. Takav hibridni tribunal će najverovatnije biti povezan sa pravnim sistemom Ukrajine sa manje ili više jakim međunarodnim komponentama, što pokazuje poređenje presedana, posebno vanrednih veća u sudovima Kambodže (ECCC), specijalizovanih veća u Kosovo ili vanredne afričke komore (EAC).
Generalni sekretar nudi moguću pomoć Savetu Evrope, na primer, u izboru i imenovanju sudija, razvoju pravila o dokazima i postupku, pružanju stručnosti u vođenju predmeta, kao i u upućivanju stručnjaka. . Organizacija je spremna da pruži podršku i „privremenom tužilaštvu“.
Svaka aktivnost u vezi sa specijalnim tribunalom treba da bude koordinirana sa relevantnim postojećim mehanizmima, posebno sa Međunarodnim krivičnim sudom, smatra Pejčinovič-Burich.
Takođe predlaže da Savet Evrope igra vodeću ulogu u uspostavljanju registra za evidentiranje i dokumentovanje dokaza i zahteva o šteti, gubicima i povredama izazvanim ruskom agresijom na Ukrajinu. Registar je važan deo aktuelnih međunarodnih inicijativa za stvaranje kompenzacionog mehanizma za zločine ruske agresije.
Generalni sekretar ističe da Savet Evrope ima dobar kapacitet da razvije registar ovakvih prijava, posebno u svetlu prakse Evropskog suda za ljudska prava i procesa praćenja njegovih odluka. Organizacija već pruža pravne i političke savete, obučava istražne stručnjake i specijaliste koji rade sa žrtvama nasilja, posebno sa ženama. Ove i druge mere uključene su u Akcioni plan Saveta Evrope za Ukrajinu za 2023-2026.
Ranije je saopšteno da je Ukrajina, zajedno sa svojim saveznicima i partnerima, razvila tri modela za uspostavljanje i rad specijalnog tribunala u vezi sa zločinom ruske agresije.
Krajem januara u Pragu su se okupili predstavnici 20 zemalja na sastanku grupe za stvaranje takvog specijalnog tribunala.
Pročitajte i na ovu temu: Korak bliže Hagu: kako Savet Evrope priprema tribunal za Putina i Lukašenka.
