Predsednik Francuske Emanuel Makron i njegova vlada u utorak su se pripremili za treći talas štrajkova i protesta širom zemlje protiv planova da se Francuzi oteraju da rade duže pre penzionisanja, pošto je predlog zakona počeo da teško prolazi kroz parlament, piše Rojters.
Željezničke usluge će biti poremećene, školski časovi otkazani, a isporuke u rafineriji će uticati na odlazak radnika u više sektora, a sindikati su još jednom pozvali javnost da u velikom broju izađe na ulice.
Vlada kaže da ljudi moraju da rade dve godine duže – što znači za većinu do 64. godine – kako bi budžet jednog od najizdašnijih penzijskih sistema u industrijskom svetu ostao u plusu.
Francuzi provode najveći broj godina u penziji među zemljama OECD-a – što je duboko negovana beneficija od koje se velika većina nerado odrekne, pokazuju ankete.
„Naš penzioni sistem je strukturalno u deficitu“, rekao je ministar rada Olivije Dusopt parlamentu u ponedeljak popodne dok su poslanici počeli da raspravljaju o nacrtu zakona. „Mi delujemo za našu generaciju i za generacije koje dolaze.
Vlada kaže da će reforma omogućiti bruto uštede od preko 17 milijardi evra (18 milijardi dolara) godišnje do 2030. godine.
Sindikati i levičarski protivnici kažu da se novac može naći negde drugde, posebno od bogatih. Konzervativni protivnici, čija je podrška Makronu potrebna za radnu većinu u Narodnoj skupštini, žele ustupke za one koji počnu da rade mladi.
„Reforma nikada neće biti prihvaćena ako najbogatiji ne daju doprinos“, rekao je bivši predsednik socijalista Fransoa Oland za BFM TV. „U svim prošlim penzionim reformama, čak i onoj (konzervativnog) Nikole Sarkozija, doprinose su dali oni koji najviše zarađuju.
Više od milion ljudi marširalo je u gradovima širom Francuske tokom prva dva dana štrajka u januaru, dok se pritisak javnosti pojačao na vladu koja insistira da će stati na osnovu glavnih planova reformi.
U parlamentu je više od 20.000 amandmana pred poslanicima, velika većina iz levičarskog saveza Nupes. Međutim, pošto je reforma uključena u godišnji zakon o socijalnom osiguranju, vlada bi ga mogla poslati Senatu nakon samo dve nedelje.
Kao ustupak konzervativcima, premijerka Elizabet Born je ponudila da se neki ljudi koji rano počnu raditi i ranije penzionišu – ali poslanici Les republikanaca (LR) su podeljeni oko toga da li je predložena početna starost od 20-21 godina dovoljno niska.
