Finska je započela konsultacije o pridruživanju alijansi kao odgovor na rusku ofanzivu u Ukrajini.
Vlada Finske će dostaviti parlamentu zemlje pregled mogućeg pristupanja NATO-u do sredine ovog meseca, rekao je ministar spoljnih poslova te zemlje Peka Haavisto.
Napad Moskve na Ukrajinu podstakao je Finsku, koja ima zajedničku granicu sa Rusijom, da intenzivira razgovore o potencijalnim prednostima pridruživanja vojnom savezu. Haavisto je otkrio da su čelnici Finske o tome već razgovarali sa „skoro svim“ članicama NATO-a, a on „skoro svakodnevno“ o tome razgovara sa susednom Švedskom koja takođe razmišlja o pridruživanju bloku.
U intervjuu za Rojters, objavljenom u ponedeljak, Haavisto je rekao da Finska treba da bude spremna na odmazdu Rusije i „takođe da sasluša kako će reagovati zemlje NATO-a“.
„Ne moramo da donosimo nikakve brze odluke o sopstvenoj odbrani, ali bi eventualna prijava za članstvo svakako mogla da dovede do toga da postanemo meta mešanja ili hibridnih akcija“, objasnio je ministar spoljnih poslova.
U subotu je premijerka Sana Marin, govoreći na skupu delegata Socijaldemokratske partije, rekla da je ruska ofanziva u Ukrajini na „nepovratan“ način potkopala poverenje između Helsinkija i Moskve.
„Rusija nije sused kakav smo mislili da jeste“, rekla je ona. Priznajući da su i ulazak i neulazak u NATO „izbori koji imaju posledice“, premijer je rekao da odluku treba doneti „temeljno, ali brzo“ ovog proleća.
Nedavne ankete u Finskoj i Švedskoj pokazuju da je sukob u Ukrajini značajno promenio javno mnjenje u odnosu na prethodne godine, jer većina ispitanika sada podržava ulazak u NATO. Prema ovomesečnoj anketi koju je sproveo Ile, rekordnih 62 odsto finskog stanovništva želelo bi da vidi svoju zemlju u zapadnom vojnom savezu. Istraživanja su navela finskog predsednika Saulija Niinista da kaže da sa takvim nivoom podrške članstvu u NATO-u neće biti potrebe za referendumom.
Prema rečima generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, obe zemlje imaju dobre šanse da se priključe bloku „na relativno brz način“.
„Naravno, na njima je da odluče, ali, ako se prijave, očekujem da će biti dobrodošli od svih 30 saveznika i da ćemo naći načina da to uradimo na relativno brz način da ih uvedemo u alijansu ako budu tako želim“, rekao je on za CNN u nedelju.
U međuvremenu, Rusija je upozorila Finsku i Švedsku na članstvo u NATO-u.
„Očigledno je da bi ulazak Finske i Švedske u NATO, koji je pre svega vojna organizacija, imalo ozbiljne vojno-političke posledice koje bi od nas zahtevale da revidiramo čitav niz odnosa sa ovim zemljama i preduzmemo mere odmazde“, rekao je drugi ministar spoljnih poslova Rusije. Direktor evropskog odeljenja Sergej Beljajev rekao je novinskoj agenciji Interfaks u martu.
Rusija je započela ofanzivu nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
