U nedelju, Finci će izaći na glasanje kako bi izabrali novog predsednika u trenutku koji se nije dogodio do sada: Finska je sada članica NATO-a nakon ruske invazije na Ukrajinu, a granica sa Rusijom je zatvorena, što je bilo gotovo nezamislivo pre nekoliko godina.
Oko 4,5 miliona građana ima pravo da glasa za novog šefa finske države iz niza od devet kandidata, a izbori dolaze u vreme kada je predsednik Finske dobio izvršnu vlast u formulisanju spoljne i bezbednosne politike, posebno u odnosima sa zemljama van Evropske unije poput Sjedinjenih Država, Rusije i Kine.
Nedavne ankete pokazuju da su bivši premijer Aleksandar Stub i bivši ministar spoljnih poslova Peka Haavisto glavni kandidati u prvom krugu glasanja u nedelju. Očekuje se da nijedan od kandidata neće dobiti više od 50 odsto glasova, što će trku gurnuti u drugi krug u februaru.
Geopolitički status Finske, koja je nedavno postala 31. članica NATO-a, doveo je do neslaganja u finskoj politici, a predsednički kandidati su se fokusirali na novu ulogu nacije kao NATO zemlje na prvoj liniji fronta. Rat u Ukrajini i situacija na granici sa Rusijom su ključne teme u trci za predsednički položaj.
Sa Finskom kao spoljnom granicom Evropske unije na severu i kao značajnim delom severoistočnog krila NATO-a, pitanja spoljne i bezbednosne politike postaju sve važnija. U poređenju sa prethodnim izborima, finski predsednik ima veću ulogu u određivanju spoljnopolitičkih pitanja, posebno zbog članstva u NATO-u i rastuće vojne saradnje sa zapadnim partnerima.
Činjenica da je granica sa Rusijom zatvorena nakon što je Finska postala članica NATO-a ilustruje promene u bezbednosnom okruženju Finske i naglašava važnost spoljne politike u ulozi predsednika.
