Mađarska osudila sankcije EU protiv Rusije

Mađarska osudila sankcije EU protiv Rusije

Mađarska je osudila sankcije EU protiv Rusije, postavljajući sliku na svojoj zvaničnoj vladinoj stranici na Fejsbuku upoređujući ekonomske mere sa bombom i upozoravajući da će finansijski rat Brisela protiv Moskve „uništiti“ Budimpeštu.

Grafika, koja prikazuje bojevu glavu ukrašenu mađarskom rečju za „sankcije“ i porukom „Briselske sankcije će nas uništiti“, dodata je u subotu uz najnovije vladino istraživanje o nacionalnim konsultacijama, u kojem se građani pitaju da li se slažu sa protivljenjem Budimpešte. na sankcije EU Rusiji.

Slika je brzo privukla bujicu komentara, uglavnom neprijateljskih. Mnogi su istakli da je uprkos osudama premijera Viktora Orbana njegova vlada zapravo glasala za odobravanje sankcija, kao i sve članice EU. Drugi su samo kritikovali te slike kao neukusne, napominjući da su Ukrajinci samo u jednoj zemlji izbegavali bombe dok se Orban žalio.

Orban je tvrdio da sankcije Rusiji imaju razorniji efekat na Evropu tako što podižu cene energije i destabilizuju tržište. Njegova vlada je snažno lobirala za izuzeće od ograničenja i uspela da izbegne gornju granicu cena poslednjeg paketa sankcija, nametnutu za snabdevanje ruskom energijom na moru, jer dobija gas putem gasovoda.

U jednom istraživanju ispitanici su pitani da li se slažu sa potencijalnim sankcijama koje bi uveli „lideri Brisela“ koje bi „ugrozile grejanje domaćinstava i sposobnost evropske privrede da funkcioniše“. Drugi je okrivio sankcije za skok cena hrane i „povećanje rizika od gladovanja u zemljama u razvoju“, što zauzvrat „vodi povećanom migracionom pritisku“ na Evropu.

Mađarski ministar Peter Szijjarto ranije ovog meseca branio je održavanje veza sa Moskvom, ističući da neko mora da grije Mađare tokom zime. Centralnoevropska nacija dobija neverovatnih 80% svog gasa iz Rusije, više nego većina drugih zemalja EU, dobijajući svoje snabdevanje preko gasovoda Turski tok, koji takođe opslužuje Srbiju. Sijarto je upozorio da će se nestašica gasa sa kojom se Evropa suočava ove zime proširiti i nakon 2024. godine, nazivajući to „prvom globalnom energetskom krizom u istoriji“. ”