Birači u Evropskoj uniji će od četvrtka do nedelje birati poslanike za Evropski parlament u jednoj od najvećih demokratskih vežbi na svetu. Oko 360 miliona ljudi iz 27 zemalja, uključujući Portugal, Finsku, Irsku i Kipar, će izabrati 720 poslanika. Međutim, izbori će verovatno biti u senci dezinformacija koje prete da poremete glasanje.
Stručnjaci su upozorili na opasnost koju predstavlja veštačka inteligencija u širenju lažnih vesti. Ulozi su visoki, posebno zbog ruskih propagandnih napora usmerenih protiv EU u kontekstu rata u Ukrajini. Džozef Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, upozorio je na kampanju ruske države koja obmanjuje informativni prostor EU koristeći društvene mreže i jeftine operacije potpomognute veštačkom inteligencijom.
U mesecima koji su prethodili glasanju, stručnjaci su zabeležili porast kvantiteta i kvaliteta lažnih vesti i dezinformacija protiv EU. Primeri uključuju lažne veb stranice i pretnje bombama u Španiji i Poljskoj, te audio snimke generisane veštačkom inteligencijom u Slovačkoj. Poljska je takođe bila meta lažnog izveštaja o mobilizaciji koju je pripisala ruskom haku.
Stručnjaci kažu da su ciljevi ruskih dezinformacija destabilizacija demokratije i odvraćanje birača. Evropska komisija koristi Zakon o digitalnim uslugama da pozove platforme na odgovornost za širenje dezinformacija, dok tehnološke kompanije preduzimaju mere za zaštitu „izbornog integriteta“.
Meta Platforms je uspostavila centar za izborne operacije, TikTok je postavio čvorišta za proveru činjenica, a Google sarađuje sa grupama za proveru činjenica. Međutim, Elon Musk je raspustio tim za „izborni integritet“ na svojoj platformi X (ranije Twitter), što je izazvalo dodatne zabrinutosti.
Birači EU se suočavaju sa izazovom da razlikuju istinu od laži dok izlaze na glasanje, što predstavlja ključni test za evropsku demokratiju.
