Lideri Evropske unije rekli su u četvrtak da će pooštriti svoje granice kako bi držali podalje neželjene imigrante, pri čemu će neki tražiti više ograda i zidova, dok bi drugi radije potrošili novac na poboljšanje životnih uslova u lošijim delovima svet, preneo je Rojters.
Austrija, Holandija, Belgija, Irska i Danska bile su među 27 nacionalnih lidera koji su se sastali u Briselu kako bi izrazili zabrinutost zbog povećanja broja neregularnih dolazaka, sa oko 330.000 graničnih prelaza zabeleženih prošle godine.
„Evropske zemlje doživljavaju veliki porast broja ljudi koji neregularno dolaze van Evrope“, rekao je irski premijer Leo Varadkar.
„Važno je da mi kao Evropljani odlučujemo ko ulazi u naše zemlje, a ne trgovci ljudima… Oni koji dobiju status izbeglice imaju pravo da ostanu, a drugi ne, i treba ih vratiti.
Imigracija je veoma politički osetljiva tema u EU od 2015. godine kada je više od milion ljudi – uglavnom bežeći od rata u Siriji – prešlo Mediteran u Evropu, a države članice su se žestoko borile oko toga kako da ih obezbede.
U nemogućnosti da se složi, blok od 450 miliona ljudi okrenuo se pooštravanju svojih granica kako bi sprečio ljude sa Bliskog istoka, Afrike i Azije da dođu, uprkos kritikama da je takva politika nehumana i da zanemaruje praznine na tržištu rada.
Od Španije i Grčke do Letonije i Poljske, u EU je 2022. bilo više od 2.000 kilometara (1.240 milja) graničnih zidova i ograda, u poređenju sa nešto više od 300 kilometara (185 milja) 2014. godine, prema izveštaju Evropske parlamenta.
Ipak, sa ponovnim pokretanjem globalne mobilnosti od pandemije COVID-19, neregularni dolasci u EU porasli su prošle godine na najviši nivo od 2016. godine, oživljavajući oštriju retoriku protiv imigracije.
„Moramo ‘povući kočnicu’ ilegalne migracije u EU“, rekao je austrijski kancelar Karl Nehamer.
„Potreban nam je novac za to, bez obzira da li to nazivate ogradom ili graničnom infrastrukturom. Bugarskoj je potrebna pomoć kada je u pitanju nadzor granice i osoblje, sa tehničkom opremom, svaka ograda je dobra onoliko koliko postoji efikasan nadzor.“
Izvršna vlast EU, koja drži zajednički budžet bloka, dugo je odbijala da finansira zidove na granicama, iako plaća opremu za nadzor i drugu infrastrukturu.
Luksemburški premijer, Gzavije Betel, govorio je protiv zidova finansiranja, rekavši da evropsko nasleđe prevazilazi podele posle Drugog svetskog rata i na kraju stvara zonu od 27 zemalja u kojoj putnici mogu da prelaze granice bez provera.
„Za sada je na stolu Bugarska-Turska… ali ovo neće biti dovoljno – pa će opet biti nove ograde i opet novi zidovi… Da li je zaključak da želimo tvrđavu u Evropi?“
Njegov belgijski kolega rekao je da situacija predstavlja „veliku migracionu krizu“, dok se holandski premijer založio za ograničavanje viza i pomoći zemljama koje ne sarađuju.
Italija je pozvala na više novca za Afriku, Mađarska je želela više zidova, a Francuska je rekla da bi EU trebalo da pomogne u borbi protiv siromaštva i terorizma širom sveta, kao i u borbi protiv globalnog zagrevanja kako bi manje ljudi bilo u pokretu.
Visoki diplomata bloka rekao je da „Tvrđava Evropa“ nije odgovor i da bi EU takođe trebalo da ponudi imigrantima neke legalne načine da uđu: „Ljudi se kreću jer u njihovim zemljama nema budućnosti, nema mira, nema stabilnosti “, rekao je Josep Borrell.
Katolička dobrotvorna grupa Karitas saopštila je da bi lideri EU trebalo da potrude da poboljšaju procedure azila i prihvatne centre u bloku kako bi „ljudska prava i dostojanstvo stavili na prvo mesto“.
