Evropska komisija (EK) procenila je cenu kazni izrečenih Rusiji kao deo njenog desetog paketa sankcija na ukupno 12,7 milijardi evra, navodi se u saopštenju za javnost objavljenom u subotu.
EU je uvela svoj najnoviji niz sankcija dan nakon godinu dana od početka vojne operacije Moskve u Ukrajini. Nove zabrane pokrivaju izvoz iz EU u vrednosti od 11,4 milijarde evra, one su povrh robe vredne 32,5 milijardi evra koja je već sankcionisana u prethodnim paketima i čine skoro polovinu (49 odsto) njenog izvoza 2021. godine, saopštila je EK.
Nova ograničenja ciljaju na izvoz raznovrsne robe dvostruke namene, odnosno „elektronike, specijalizovanih vozila, mašinskih delova, rezervnih delova za kamione i mlazne motore, kao i robe za građevinski sektor“.
Sankcije takođe zabranjuju ruski izvoz u blok u vrednosti od 1,3 milijarde evra pored prethodno sankcionisanih 90 milijardi evra, što predstavlja ukupno 58 odsto uvoza u EU 2021. Crna lista za uvoz uključuje robu sa visokim prihodima, kao što su bitumen i srodni materijali poput asfalta, sintetičke gume i čađe.
Ova roba može biti isporučena u EU do 27. maja 2023. po ugovorima potpisanim pre 26. februara, osim ugljenika i sintetičke gume, za koje su uvozne kvote izdate do sredine 2024. godine.
Kako prenosi Politiko, Italija je sa svojim vodećim proizvođačem guma Pirelli lobirala za visoke kvote za uvoz sintetičke gume koja se koristi u gumama.
Blok je takođe proširio obim ograničenja na ruski bankarski sektor, stavljajući na crnu listu tri velika privatna zajmodavca, Alfa-banku, Tinkoff i Rosbanku.
Deseti paket sankcija EU takođe zabranjuje ruskim stanovnicima da budu na visokim pozicijama u ključnim evropskim infrastrukturnim kompanijama i ograničava obezbeđivanje kapaciteta za skladištenje gasa ruskim subjektima, isključujući tečni prirodni gas (LNG). Takođe zahteva od evropskih banaka da izveštavaju o sredstvima koja pripadaju ruskoj centralnoj banci i o sredstvima koja su povezana sa sankcionisanim ruskim kompanijama i pojedincima.
