Uoči velikog diplomatskog pohoda Evropske unije u Kinu, šef spoljne politike EU u utorak je napao Peking zbog njegove podrške Rusiji usred invazije na Ukrajinu i nazvao to „eklatantnim kršenjem“ obaveza prema Ujedinjenim nacijama, piše Beta.
„Ne može se stati na stranu agresora“, rekao je Žozep Borel uoči putovanja za Peking predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i francuskog predsednika Emanuela Makrona. „Postoji jasno očekivanje da stalna članica Saveta bezbednosti (UN) ustane u odbranu međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i moralna dužnost Kine je da doprinese pravednom miru“.
Uz gostujućeg državnog sekretara SAD Antonija Blinkena, Borel je bio neobično otvoren u svojoj osudi Kine koja je od partnera EU sve više njen rival na globalnoj sceni.
Ta izjava je priprema da dvoje eminentnih evropskih lidera u Pekingu ukaže da će odnosi EU i Kine zavisiti od odnosa Pekinga s Rusijom koji je sada prijateljski.
Očekuje se da će Makron i Fon der Lajen tokom razgovora sa predsednikom Si Đinpingom u četvrtak upozoriti da ne šalje oružje Rusiji. Neposredno uoči posete, Fon der Lajen je imala telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim radi koordinacije strategije.
Čak i ako Peking kaže da je neutralan prema tom ratu, Sijeva poseta ruskom predsedniku Vladimiru Putinu Moskvi pre dve nedelje imala je sve vizuelne elemente i izjave kakve ima sastanak prijatelja od poverenja.
„Složili su se oko potrebe da ne raspoređuju nuklearno oružje u inostranstvu“, rekao je Borel o tom sastanku u Moskvi. „Nekoliko dana kasnije Rusija je rasporedila taktičko nuklearno taktičko oružje u Belorusiji“, dodao je on, pozivajući se na Putinovu najavu plana da tamo rasporedi takvo oružje. „Do toga dolazi, ironično, pošto je kineski predsednik Si posetio Moskvu i pomenuo potrebu za mirom“, dodao je Borel.
On je izglede za raspoređivanje takvog oružja u Belorusiji nazvao Putinovom „najnovijim nuklearnim kockanjem“ koje je „direktna pretnja bezbednosti Evrope“.
Borel je rekao da traži promjenu stava u Pekingu da se odnosi ne bi pogoršali. „Bili smo jasni s Kinom da će njen stav o ruskim zverstvima i ratnim zločinima odrediti kvalitet naših odnosa sa Pekingom“, rekao je on.
Razgovori Makrona, Sija i Fon der Lajen uglavnom će biti o trgovini, ratu u Ukrajini i promenama klime.
Očekuje se da će evropski zvaničnici podvući važnost uloge Kine u podršci miru i reći Siju da bi trebalo da direktno sarađuje sa Zelenskim posle njegove posete Moskvi prošlog meseca. Pozvaće ga da izvrši pritisak na Putina da prestane da preti upotrebom nuklearnog oružja u ratu protiv Ukrajine.
Fon der Lajen će tražiti od Sija da iskoristi svoj uticaj da bi osigurao da sporazum o izvozu žitarica koji je pomogao u snižavanju globalnih cena hrane može biti produžen od sredine maja, kada se očekuje da će isteći pošto je ruski ambasador u UN ponovio da je Moskva spremna da produži dogovor ali samo na 60 dana, dok je u ugovoru bilo predviđeno duplo više 120 dana.
EU ne očekuje značajnu promenu u stavu Kine, ali veruje da je ključno nastaviti saradnju s tom supersilom, posebno u trgovini.
Kina je 2022. godine bila treći najveći partner po svom uzvozu robe iz EU, a njen najveći partner po izvozu svoje robe u EU. Lideri EU žele da ponovo izbalansiraju trgovinske odnose s Kinom, a istovremeno da se pozabave zavisnošću EU od Kine u strateškim sektorima kao što su kritične sirovine, računarske tehnologije, poluprovodnici i čiste tehnologije.
