Preko 50 lidera iz Evropske unije, Latinske Amerike i Kariba održaće u ponedeljak svoj prvi samit u poslednjih osam godina, dodajući zamah nastojanju EU za novim političkim i ekonomskim saveznicima izazvanim ratom u Ukrajini i sumnja u Kinu, prenosi Rojters.
Na dvodnevnom samitu EU-CELAC (Zajednica latinoameričkih i karipskih država) u Briselu, očekuje se da će obe strane biti željne uspostavljanja ekonomskog partnerstva, ali delikatni razgovori o invaziji Rusije na Ukrajinu i ulozi Evrope u trgovini robljem mogli bi da zakomplikuju razgovori.
Bez obzira na ishod, zvaničnici su rekli da je sam sastanak označio korak ka čvršćim vezama.
„Najvažnije pitanje sastanka je sam sastanak“, rekao je argentinski podsekretar za pitanja Latinske Amerike i Kariba Gustavo Martinez Pandijani maloj grupi novinara u Briselu. „Posle osam godina, u mogućnosti smo da se ponovo povežemo.
EU je rekla da želi zajedničku deklaraciju kojom se osuđuje Rusija, ali zna da će to biti teško postići. Dok je većina zemalja CELAC-a podržala rezoluciju UN u februaru kojom se traži trenutno povlačenje ruskih trupa, Nikaragva je glasala protiv, a Bolivija, Kuba i Salvador su bili uzdržani.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva se predstavio kao neutralni i potencijalni posrednik u miru.
Evropska unija se odvojila od Rusije, koja je do početka rata u Ukrajini u februaru prošle godine bila najveći snabdevač bloka gasom.
Takođe želi da smanji svoje oslanjanje na Kinu i izgradi saveze sa „pouzdanim partnerima“ kako bi otvorila više tržišta za trgovinu i obezbedila minerale koji su ključni za električna vozila i širi prelazak na ekonomiju sa niskim sadržajem ugljenika, u lancu snabdevanja Kina dominira.
EU je priznala da je ponekad zanemarila svoje latinoameričke partnere jer je uloga Kine u regionu porasla, ali da redovni samiti EU-CELAC mogu pružiti protivtežu Pekingu.
Svih 60 lidera pozvano je na pregovore u Briselu, ali među onima za koje se ne očekuje da putuju su predsednici Salvadora, Meksika, Perua i Venecuele.
Iako su željni ulaganja EU, partneri CELAC-a generalno žele ekonomske koristi od prerade i proizvodnje litijumskih baterija ili električnih vozila, a ne manje prinose minerala koji se transportuju na nekom drugom mestu.
EU nastavlja sa trgovinskim sporazumom sa Čileom, najvećim svetskim proizvođačem bakra i drugim najvećim proizvođačem litijuma, a zvaničnici su rekli da bi on mogao da stupi na snagu sledeće godine.
Takođe nastoji da otključa trgovinske sporazume sklopljene sa Meksikom 2018. i sa blokom Mercosur Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja 2019. godine, iako su zvaničnici umanjili očekivanja o bilo kakvim pomacima tokom samita.
EU i Argentina potpisaće memorandum o razumevanju o energetskoj saradnji pre početka samita.
EU bi takođe mogla da ponudi detalje o planovima za ulaganje 10 milijardi evra (11,2 milijarde dolara) u CELAC infrastrukturne projekte, deo svoje inicijative Global Gateway. (1$ = 0,8907 evra)
