Francuski predsednik Emanuel Makron i njegova premijerka Elizabet Born rekonstruisali su kabinet kako bi se pripremili za težak drugi predsednički mandat u kojem će se njegova manjinska vlada boriti da usvoji zakone za sprovođenje ekonomskih reformi.
Među pridošlicama je i Lorens Bun, dosadašnji glavni ekonomista OECD-a, koji postaje ministar Evrope. Ona zamenjuje Makronovog poverenika Klemana Bona, koji preuzima portfelj transporta.
Makron je pobedio liderku krajnje desnice Marin le Pen u poslednjem krugu predsedničkih izbora u aprilu, ali je izgubio većinu u Narodnoj skupštini na parlamentarnim izborima u junu. Krajnja desnica i krajnja levica ostvarile su značajne dobitke i postale najveći opozicioni blokovi u Domu.
Borne, novi premijer, nije uspeo da ubedi umerene opozicione stranke — kao što su konzervativne Les Republicains na desnici i socijalisti i Zeleni na levoj strani — da se pridruže koaliciji i moraće da traži ad hoc sporazume kako bi pokušao da prođe zakonodavstvo.
Mogla bi se suočiti sa glasanjem o poverenju u parlamentu ove nedelje kada bude predstavila program nove vlade.
Makron je rekao ministrima na sastanku vlade u Jelisejskoj palati u ponedeljak popodne da je jasno da nijedna opoziciona politička partija nije spremna da sklopi koalicioni sporazum sa vladom.
„Morate se iznad svega držati, izdržati u ratnoj situaciji koja nije bila dovoljno shvaćena u francuskoj javnoj debati“, rekao im je u televizijskom snimku govora koji je objavila njegova kancelarija, aludirajući na rusku invaziju na Ukrajina i njen inflatorni uticaj u EU.
Ministrima će biti potrebna volja i ambicija, dodao je Makron, „jer su našoj zemlji potrebne reforme i transformacija kroz politike kojima ćete upravljati u godinama koje su pred nama”.
Oni koji napuštaju vladu nakon samo šest nedelja na tom poslu uključuju Demijena Abada, koji je uhapšen od konzervativnog LR da se pridruži Makronovoj centrističkoj vladi kao ministar za solidarnost i hendikepirane, ali se suočio sa više optužbi za seksualni napad, što je on negirao.
Tri ministra koji su učestvovali na parlamentarnim izborima prošlog meseca, ali su izgubili svoja mesta – uključujući ministarku životne sredine Ameli de Monšalin i ministarku zdravlja Brižit Burginjon – takođe su dali ostavku u skladu sa smernicama demokratske odgovornosti koje je postavio Makron.
Makron je rekao da želi da se fokusira na borbu protiv klimatskih promena i da modernizuje i unapredi francuski zdravstveni i obrazovni sektor, kao i da uvede spornu reformu penzionog sistema koja bi povećala starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na čak 65 godina.
Novi ministar zdravlja, koji će morati da se nosi sa porastom infekcija Covid-19 od visoko zaraznih varijanti koronavirusa, je Fransoa Braun, lekar i šef hitne pomoći u bolnici u istočnoj Francuskoj.
Najviša ministarska mesta ostaju nepromenjena. Bruno Le Mer, Makronov ministar finansija od 2017. godine, nastaviće da nadgleda ekonomiju sa poboljšanim portfeljem koji uključuje „industrijski i digitalni suverenitet“.
Gerald Darmanin, takođe blizak Makronu, ostaje u ministarstvu unutrašnjih poslova. Ketrin Kolona, bivša ambasadorka u Londonu, ostaje na Kej d’Orseju kao ministarka spoljnih poslova, a Pap Ndiaje ostaje ministar obrazovanja.
Kristof Bešu — saveznik bivšeg premijera i kandidata za predsednika 2027. Eduara Filipa — zamenio je de Montšalena na mestu ministra životne sredine, dok je Anjes Panije-Runaše, koja je ranije bila odgovorna za industriju, postala ministarka energetike.
„Politička situacija koju sada imamo zahteva više nego ikada transparentnost, dijalog i demokratsku obnovu“, rekao je Olivije Veran, bivši ministar zdravlja koji je novi portparol vlade sa statusom ministra. „Imamo toliko toga da uradimo da bismo ponovo izgradili i ponovo otkrili poverenje.
