Mađarski parlament usvojio je rezoluciju kojom se od vlade premijera Viktora Orbana zahteva da sledi „viziju“ nacije za budućnost Evropske unije. Dokumentom koji je predložilo nekoliko poslanika, uključujući Orbanovu partiju Fides, traži se raspuštanje Evropskog parlamenta u njegovom sadašnjem obliku, kao i pravo veta za zemlje članice na bilo koje zakonodavstvo EU.
„Evropska unija mora da se promeni jer je nespremna da se suoči sa današnjim izazovima“, navodi se u rezoluciji objavljenoj na sajtu parlamenta. Posebno je kritikovao „nepromišljene“ sankcije koje je EU uvela Rusiji zbog njene vojne akcije u Ukrajini, dodajući da su njihove ekonomske posledice uticale na građane Mađarske. Dokument je podržalo 130 poslanika, dok je 50 glasalo protiv.
Prema rezoluciji, „samo jake i sposobne države članice mogu da zaštite svoje građane“. Zadatak bloka stoga mora da leži u podršci svojim državama članicama „u efikasnom upravljanju krizama“, kaže se u dokumentu i dodaje da trenutni okvir sporazuma EU „nije pogodan da posluži kao osnova za saradnju u eri kriza“.
Poslanici su tada zatražili da se ugovori EU preispitaju kako bi se zakonski osigurala „politička i ideološka neutralnost“ Evropske komisije i reorganizovao Evropski parlament tako da njegove članove biraju zakonodavna tela država članica, a ne putem direktnih izbora.
Nacionalni parlamenti bi takođe trebalo da imaju pravo veta na „neželjeno zakonodavstvo EU“, a nacionalne vlade i poslanici bi trebalo da budu u mogućnosti da predlažu nove zakone na nivou EU, kaže se u dokumentu. Drugi predlozi uključuju stvaranje „zajedničke evropske vojske“ kako bi se osiguralo da je kontinent u stanju da se „odbrani“, kao i zaštitu domaćih evropskih manjina i prepoznavanje evropskih hrišćanskih i kulturnih korena kao „osnove evropske integracije“. Integracija takođe ne bi trebalo više da se doživljava kao „cilj sam po sebi“, već da služi kao „sredstvo“ za podršku „nacionalnoj slobodi“ država članica.
Dokument je usvojen nakon Konferencije o budućnosti Evrope. Evropska komisija je to opisala kao „seriju debata i diskusija vođenih građanima koje su trajale od aprila 2021. do maja 2022. i omogućile ljudima iz cele Evrope da podele svoje ideje i pomognu u oblikovanju naše zajedničke budućnosti“.
Konačni izveštaj koji je predstavio Brisel poziva na dublju integraciju i veću „harmonizaciju“ unutar EU i ukazuje na potrebu napuštanja principa jednoglasnosti u korist „donošenja odluka kvalifikovanom većinom“ u čitavom nizu oblasti, od obrazovanja do Zajednička spoljna i bezbednosna politika (CFSP).
Mađarska je osudila izveštaj rekavši da je Konferencija postala „sluga“ snagama „zainteresovanim za ukidanje suvereniteta država članica i povećanje moći birokratije EU“.
Budimpešta je nedavno bila u sukobu sa Briselom oko brojnih pitanja, jer je Mađarska bila jedan od najglasnijih kritičara sankcija EU protiv Rusije. Orban ih je nedavno nazvao „pogrešnim proračunima“ i upozorio da bi mogli da unište evropsku ekonomiju umesto da primoravaju Rusiju da promeni kurs prema Ukrajini. Ovaj potez izazvao je gnev u Briselu, pošto je visoki diplomata EU Žozep Borel uzvratio rekavši da su sankcije nešto što EU „mora da uradi i mi ćemo nastaviti da radimo“.
